Intervju: Branislav Kerac, strip autor

Recite nam nešto o vama?

Trenutno u najboljim godinama. Mogu svašta, a imam izgovore za sve.

Šta vas je zaintrigiralo da počnete crtati stripove?

Nedostatak televizije i interneta. Srećom, tih pošasti nije bilo kad sam ja bio mali… Uglavnom, čitanje stripova inicira i želju za stvaranjem. Kod nekog sa manje, a kod nekog sa više uspeha.

Vaši omiljeni strip karakteri koje niste crtali?

Hm… Bojim se da sam bar jednom nacrtao svaki važniji lik koji se pojavio kod nas… Oni koje nisam nacrtao verovatno nisu ni bili vredni crtanja…

Koji karakteri i stripovi su bili vasa inspiracija, i kako se to menjalo sa godinama?

Menjalo se na nedeljnom nivou, onako kako se koji strip pojavljivao ili odjavljivao… To su bili ogromni skokovi sa Krcka, Ace, Mace i Kliftona preko Flaša, Fantoma i Carevog štitonoše na Belog konjanika, Larigana i Modesti Blejz… A kad je startovao Marvel, ukus mi se menjao na svako čitanje.

Koliki je preokret bio u zivotu kada ste poceli da se profesionalno bavite stripom?

Veliki. Nisam više morao da mislim na ciklopentanoperhidrofenantrenska jezgra, ratosiljao sam se profesora sadista i bavio se nečim što zaista volim…

Koji je omiljeni projekat na kom ste radili, gde ste najviše uživali?

Svaki moj autorski strip je urađen sa nekim, za mene, dobrim razlogom. A ima i nekoliko licencnih epizoda koje sam sa uživanjem radio. Naravno, Kata je u svemu tome ubedljivi favorit, ali Kobra ne zaostaje puno. Tu je odmah i poručnik Tara koji kao i svaki prvenac ima specijalno mesto.

Kako su Cat Claw i Kobra nastali, recite nam nešto više o njima?

Kobra je nastao kao odmak od ”Dnevnikovih” izdanja i uklapanje u tadašnje trendove – akcija plus borilačke veštine. Tozina ideja da Slobodana, kao prezaposlenog kaskadera, baca na sve strane sveta je pomogla da Kobra izgubi domaći predznak i učlani se u društvo avanturista poput Bernara Prensa. Kata je bila ciljani projekt da se parira Marvelu na našim prostorima. Naravno, brzo se odustalo od tog koncepta pošto je uvek dobrodošliji prihvatljiv original nego žalosna kopija. Onog momenta kada sam preuzeo dizgine oko svega, Cat Claw je napravila veliki skok sa prizemlja na oluk iznad četvrtog sprata…

Ko je Billy The Pljuc?

Klint Istvud u koži Marižakovog Plavookog Džoa i kostimu Reja Karsona… Moj dug prema svim vesternima koje sam jako voleo. I, usput, aktivni odmor od zamornih licenci.

Recite nam ponešto o radu na Tarzanu?

Slično lošem braku… U početku zaluđenost i davanje svega od sebe, postepeno shvatanje da je partner izuzetno dosadan, pokušaji sa pomagalima, izvesno vreme naizgled održivi status quo i na kraju sve češća švaleracija i pominjanje razvoda… S tim da neki lepi trenuci ostaju zauvek u sećanju… i utiču da razvod protekne bez ružnih scena. I, kao što biva, bivši supružnici se daleko bolje slažu van braka, naročito ako glavni krivac obuče crvenu majicu i nož zameni sekirom…. 😀

Koji je bio vaš najveći izazov?

Neke epizode Kate gde sam insistirao da zanemarim sebe i postanem nekakvo francusko-američko čudovište… Brzo se sve to vratilo tamo gde treba – u Novi Sad.

Vaša saradnja sa stranim izdavačima, kako je to prolazilo?

Izuzetno, zahvaljujuci Ervinu (Rustemagiću, prim. a.) koji je na sebe preuzeo didstribuciju. Nikad nisam imao problema ni sa jednim stranim izdavačem širom sveta. U novije vreme, Čaba Kopecki je taj koji me plasira u inostranstvu više nego uspešno. Naravno, tu je i Boneli sa kojima preko Morena Buratinija imam jako pozitivna iskiustva.

Možete li nam reći nešto više o formatima na kojima ste radili?

Rekao bih da sam isprobao ne svaki mogući način stripskog izražavanja, ali dobar deo, svakako… Od kaiševa, preko Bonelijeve mreže do USA c3, engleske rastočene table i francuske papazjanije. Plus Kobra i Kata koji mogu i u male sveske i u magazine…

Tuševi, olovke i papir, podelite vasa iskustva?

U principu, materijal za crtanje mora biti primeren zadatku. Tuš ne sme da se razliva, pera moraju da budu izdržljiva, gumica ne sme da dere papir, papir ne sme da se previše klobuči od toplote ruke i tuša, olovka ne sme da se troši … Koristim Talensov tuš, Brause i Gillot pera, pilotove gumice, Pentel tehnicke olovke 05 i 07, plave mine čiji trag skener ne hvata, Fabriano papir ili neki drugi iz klase bristola… Koristim A3 papir radi lakšeg skeniranja. To je ušteda u vremenu i malo naporno za oči.

Za mladje strip ilustratore, možete li nam objasniti na šta bi se trebali fokusirati, ako žele da krenu vašim stopama?

Treba pratiti šta se sve događa i u kom pravcu se kreće. Pokušavati sa imitiranjem (kao što su nekada majstori učili precrtavajući majstore) i razvijati sopstveni stil.

Savet za mladje ilustratore?

Odbaciti elektroniku kao artefakt kreativni element i koristiti je isključivo kao alat…

Vaše aktivnosti van profesionalnog zivota? Nešto vise o vašem bubnjarskom zvanju, Hevi-Metalu, grupi i uticaj istih na strip?

Ritam muzike se jako često poklapa sa ritmom stvaranja stripova. Akcija se, naravno, najviše slaže sa agresivnim prangijanjem. Ima li bolje podloge za fantazi teme od power metala? Ima li nečeg boljeg za mračne teme od Haggarda i Theriona? S druge strane, prija kad se nešto stvara na skroz različit način od onog uobičajenog kojim se služite… Tu jako pomažu drugovi koji su voljni da tolerišu vaše lupanje.