VFX vodič za početnike

Režiser – to je profesija koja se najviše približava bogu: možemo da damo oblik svojoj mašti i svojim fantazijama, to je ogromna moć i to je ono što mi se dopada – uloga tvorca. Uz to, nama na usluzi su i glumci čiji je zadatak da ožive našu maštu.” – Pedro Almodovar

Pored glumaca tu su još mnogi filmski radnici bez kojih film ne bi mogao da postoji, a među koje spadaju i oni koji se bave vizuelnim efektima. S toga, ovaj tekst će pokušati da na što jednostavniji način objasni ulogu svakog od njih.

3d_production_timelines1

Proces produkcije filma bi smo mogli podeliti u 3 faze:

  1. Preprodukcija
  2. Produkcija
  3. Postprodukcija

Svaki proizvod, pa tako i film, počinje sa idejom koju, u ovom primeru, smišlja jedan čovek. Ta ideja se pretapa u scenario, a scenario u storyboard. Ako je scenario tekstualna verzija filma, onda je storyboard slikovita. Storyboard predstavlja “strip” u kome se nalazi svaki kadar filma, sa opisima kretanja kamere i glumaca u kadru, njihovim dijalozima, itd. Storyboard je jedan od dokumenata koji omogućava producentima tj finansijerima (na slici ljudi koji sede na stolicama) jasniji uvid u radnju filma. Na osnovu njega producenti donose odluku da li se isplati finansirati filma, da bi se uloženi novac vratio i plus zaradilo. Ali, ponekad producenti nisu sigurni u svoju odluku, pa zahtevaju da se uradi dodatna previzuelizacija filma, i onda se pristupa izradi previz-a. Previz predstavlja animirnu verziju filma u kojoj svi predmeti i karakteri koji se javljaju i kadrovima imaju jednoličnu teksturu. Ovde treba naglasiti da se previz ne radi samo na zahtev producenata već i reditelja da bi imao bolji uvid u kranji izgled filma, a samim tim da vidi i kako će se VFX intregristai u film.

Kada producenti konačno odobre finansiranje filma, počinje se sa produkcijom filma, pa samim tim i VFX-a. Prvi na scenu nastupa umetnički (art) departman u čijem sastavu su: art direktori, vizualisti, concept artisti, dizajner, itd. Njihova uloga jeste da definišu izgled filma, drugim rečima, oni osmisle izgled karaktera (u ovom slučaju zeca), scene, kostime koju nose karakteri, oružje, boje koje će definisati sliku filma… Kraće rečeno, osmišljavaju sve ono što se vidi na sceni ili u filmu, a ovaj deo produkcije filma može se nazvati i preprodukcijom VFX-a.

I konačno dolazimo do produkcije VFX-a. Radi lakšeg objašnjena uzećemo da je produkcija linearna, tj. da se dva ili više delova proizvodnje ne obavljaju istovremeno.

  1. Layout predstavlja pripremu. Kada se završi snimanje filma, kadrovi se prvo dostavljaju ovom odseku. Pošto kamere beleže informacije sa scene u 2D, zbog daljeg toka produkcije dolazi do potrebe da se uradi rekonstrukcija prostora scene da bi se znao položaj određenih objekata na sceni. Glavni zadatak ovog departmana je da rekonstruiše kretanje fizičke kamere na sceni, drugim rečima, da virtuelna kamera  ima (veoma približno) indentične  karakteristike fizičke kamere (žižna daljina, distorzija objektiva, veličina senzora, rotaciju, tranaslaciju…). Kada se uradi reknostrukcija kamere, onda se  pristupa izradi modela objekata na sceni. Nekada ovi modeli zahtevaju veoma preciznu izradu, što sve zavisi od zahteva produkcije. Takođe, ne vrši se samo poklapanje kretanje kamere, već ponekad ima potrebe i raditi poklapanja fižičkog modela sa CGI modelom. Na kraju, treba reći da se ovaj proces naziva matchmove ili tracking (poklapanje pokreta).
  2. R&D (Research And Development – Istaraživanje i razvoj) – članove ovog sektora uglavnom čine programeri čiji je zadatak da pružaju logističku podršku ostalim sektorima u smislu pravljenja softvera koji će olakšati, ubrzati i poboljšati produkciju. Mnogi studiji imaju svoje skripte (programčiće koji rade pod nekim drugim programom) koji su veoma važan alat u proizvodnji. Naravno, ovo nije jedini posao koji R&D obavlja jer znanje iz oblasti programiranja se dosta primenjuju u simulacijama i programiranju shader-a (materijala).
  3. Modeling (modelovanje) – pošto koncept dizajneri završe svoj posao, crteži svih karatera i objekata se dostavljaju modelarima. Njihov zadatak je da naprave precizan model na osnovu crteža, ali s druge strane moraju da naprave model sa optimalnim brojem poligona. Preveliki broj poligona produžava vreme renderinga, a sa druge strane, premali broj daje grube oblike i površine, tako da tekstura loše “leže” na model.
  4. Texturing (teksturisanje) – Model koji se dobija od modelara je jednobojan, pa s toga zahteva “farbanje”. Pored svetla i materijala, tekstura je treći elemenata koji daje fotorealističnost modelima. Teksture mogu biti jednoslojne ili višeslojne. Tako na primer, u medicini je poznato da se čovekova koža sadrži tri sloj: spoljašnji deo (pokožica, epidermis), unutrašnji (krzno, dermis) i masne ćelije. Kada se teksturiše čovekova koža, rade se tri sloja (shallow, mid, deep).
  5. Riging (rigovanje) – Mišići i kosti nam omogućavaju da se krećemo. Pa tako i rig omogućava animatoru da pokreće karakter ili objekat. Rig predstavlja sistem poluga i spojeva koji pokreću jedni druge. Tako na primer, kada animator pomera mali prst ljudskog karaktera, to automatski dovodi do pomeraja domalića i srednjeg prsta. Dakle, rig predstavlja automatizovani sistem “kostiju” koji animatoru omogućava brži i lakši proces animiranja. Pomeranje jedne kosti dovodi do pomeranja jedne ili više kostiju.  Važno je napomenuti da rigeri moraju poznavati anatomiju karaktera (gmizavci, sisari, ptice…), jer na osnovu tih znanja mogu da izrade što efikasniji sistem kostiju odgovarajućeg karaktera. Ne riguju se samo karakteri, već sve što se pokreće, pa tako rig mogu imati i kamioni, automobili, drveće…
  6. Animacija – animatori pokreću svet. Ako svetlo, tekstura i materijali daju fotorealističnost modelu, onda animacija daruje život. Animatori moraju da imaju osećaj za protok vremena (timing). Animacija nije samo pokretanje karakter ili nekog predmeta, već se gledaocu animacijom sapštavaju psihičko stanje karaktera. Dvanest principa animacija mora zna svaki animator!
  7. VFX (Simulacije) – voda, vatra, kiša, sneg, eksplozije, dim, zemljotres, sudari,  šlag za tortu, preliv od čokolade su samo neki od elemenata koji se dobijaju iz sektora za simulacije. Ono što je posebno zanimljivo jeste simulacija gužve (rulje, gomile).  Da bi se uštedeli vreme i novac, simulatori omogućavaju da  se po automatizovanoj metodi pokrenu karakteri i da po potrebi dođe do određene interakcije među njima. U softver se unosi baza odgovarajućih pokreta, a zatim program sam vrši modifikaciju i kombinaciju pokreta.
  8. Lighting, Shading, Rendering – ovaj sektor simulira osvetljenje na sceni i materijale. Render programi pokušavaju da simuliraju ponašanje svetlosti kao što je u stvarnom okruženju. Pored tekstura, lighting i rendering doprinose fotorealizmu. Ono što je posebno zanimljivo u ovoj oblasti je simuliranje materijala (drvo, metal, staklo…). Svaki materijal ima drugačiju interakciju sa svetlošću. Refleksija (odbijanje), refrakcija (savijanje), difuzija (upijanje) i providnost su četri osnovna elementa koji čine interakciju određenog materijala sa svetlošću. Na osnovu te interakcije, naš mozak iz prethodnog životnog iskustva, određuje od kakvog materijala je napravljen određeni objekat. Dobar render program nije onaj koji daje najbolje rezultate, već onaj koji će za najmanje moguće vreme renderinga dati najbolje rezultate.
  9. Compositing, Motion Graphic, Color Correction – Compositing je proces kombinovanja vizuelnih elemenata razlicitog porekla (CGI, snimak, fotografija, ilustracija, dizajn) u jednu sliku, radi dobijanja iluzije da su svi ti elementi deo iste scene. Compozitere karakteriše da imaju kvalitetan vid u smislu da mogu da razlikuju nijanse boja. Njihov posao obuhvataju rotoskopija (sečenje), 2D tracking, clean plate (uklanjanje objekata), poklapanje boja, uklanjaje green screen-a… Takođe, ispravljaju nedostatke koje su nastali u renderingu. U zavisnosti od produkcije, ponekad animiraju natpise i vrše kolor korekciju. Za ovo zanimanje je poželjno je poznavanje osnova fotografije.Pokušali smo što jednostavnije da vas upoznamo sa tokom rada u VFX-u, a na vama je da odlučite šta vas interesuje.PS: Ponekad tok rada i nije baš kao na prvoj slici, što pokazuje slika ispod 😀11062120_677896219013201_3021677852264030208_n

 

 

 

Advertisements

One thought on “VFX vodič za početnike

  1. Pingback: Vodič kroz VFX za početnike – drugi deo | VFX Serbia

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s