Imali smo priliku da razgovaramo sa Milenom Alempijevićem, umetničkim direktorom šestog po redu festivala ANIMANIMA 2012, koji se održava u Čačku, 6-og septembra.

Ovim intervjuom započinjemo niz članaka i intervjua sa domaćim studijima, umetnicima, institucijama i organizacijama.

  • Šta je Animanima?

Animanima je međunarodni festival animacije koji se u Čačku održava od 2007. godine pod pokroviteljstvom Grada i republičkog Ministarstva kulture.

  • Kako i zašto ste se odlučili da pokrenete festival?

Animanima je posledica velike želje grupice entuzijasta da jedan grad u tzv. unutrašnjosti Srbije dobije lepo dizajniranu manifestaciju koja bi prezentovala ostvarenja iz oblasti animacije u svim njenim vidovima i raspoloživim tehnikama, i koja bi bila mesto susreta kreativaca i publike, mesto razmene ideja i dobre energije. Ili, sažeto u sloganu inicijalne sezone: “Animanima. Nova inspiracija. Novo iskustvo.”

  • Šta nam novo donosi Animanima ove godine?

Program u fokusu je glavni takmičarski program 62 filma iz 21 zemlje u kome ima nagrađivanih filmova na svetskim fetivalima, kao i čitav niz novih, odličnih ostvarenja iz celog sveta. Program koji će svakako privući značajnu pažnju publike je i revija animiranih reklama, muzičkih spotova i trejlera video igara kanadske onlajn medijateke STASH Magazine. I doslovna novina je takmičarski program filmova za decu i mlade, a novina na kulturnom prostoru Srbije je revija novog baskijskog filma, program realizovan sa filmskom ustanovom Kimuak iz San Sebastijana. Ovo je, naravno, ad hoc izbor za potrebe ovog intervjua, sve informacije o ostalim, ne manje atraktivnim programima, nalaze se na sajtu Animanime: www.animanima.org

  • Pošto je ovo šesta Animanima, kakav trend primećujete u filmovima učesnicima?

Festivali animacije su mesta iznenađenja, i za publiku i za članove žirija, pa i za same autore, jer se uvek pronađe ponešto što nas iznova dovodi do pitanja: dokle seže kreativnost, gde su granice mašte i mogućnosti animacionih tehnika? Inkorporirana u sve vidove elektronskih vizuelnih medija, animacija je faktički neiscrpno polje istraživanja. U tom smislu, i Animanima je u mogućnosti da ponudi širok spektar filmova, kao selekciju iz bogate i kvalitetne svetske produkcije. Ako se u najširem značenju može prepoznati opšti trend, onda je to svakako težnja autora da ponude sopstveno viđenje aktuelne globalne problematike (konzumerizam, alijenacija, političke konfrontacije i njihove pogubne posledice, klimatski kolaps, marginalne grupe i dr.), ali i da jasno progovore o međuljudskim odnosima i čoveku samom, kao sve ranjivijoj i često vrlo dezorijentisanoj jedinci u današnjem svetu, služeći se izražajnim sredstvima socijalne drame, komedije zabune, pseudo-dokumentarca…

  • Koliko su zastupljeni domaći radovi u ukupnoj selekciji, i da li mogu da se porede sa kvalitetom sličnih produkcija u svetu?

Procentualno posmatrano, učešće radova srpskih autora u takmičarskim i selekcijama van konkurencije je vrlo nisko. Pravilo je da za Animanimu biramo najbolje, a ne domaće, ali ako u ponudi ima kvalitetnih ostvarenja naših autora, onda je njihovo uvršćivanje u programe dvostruko zadovoljstvo. Kao i uvek, talenat nekih naših autora je nešto čime oni apsolutno mogu parirati svetskoj produkciji u kreativnom smislu, ali im produkcioni uslovi kod nas, najblaže rečeno, ne idu na ruku, i to je najuočljivije u oblasti nezavisne produkcije autorskih filmova.

  • Kako se okruženje za produkciju animiranih filmova kod nas, po vama, može unaprediti?

Najvažnija je edukacija na svim nivoima. Uvođenje predmeta u osnovnoj školi koji će strukturno upoznavati najmlađe sa vizuelnom kulturom, pa tako i animacijom. Potom, unapređenje programa studija animacije sa većim brojem stranih predavača, kao i mogućnošću studentske razmene. Edukacija publike posredstvom javnog TV servisa i festivala animacije. Napokon, nužno je poboljšanje ekonomskih uslova za rad stvaralaca iza kojih treba da stoji i sistemska briga državnih institucija.

  • Da li sarađujete sa sličnim festivalima iz sveta?

Razmenjuje se promotivni materijali, uzajamno se objavljuju vizuali-najave festivalskih izdanja u katalozima, cirkulišu informacije i ljudi. Stalna komunikacija sa festivalima u zemlji i regionu Animafest (Zagreb), Balkanima (Novi Beograd), Banjalukanima (Banja Luka), Animateka (Ljubljana), Anim’est (Bukurešt), kao i povremena sa nekolicinom evropskih i vanevropskih festivala.

  • Ko čini publiku festivala?

Dominantan deo publike čini studentska i srednjoškolska populacija. Od ove godine, uvođenjem takmičarskog program filmova za decu, očekujemo i mlađu publiku.

  • Opišite nam ukratko tehničku realizaciju festivala? U kom formatu dobijate filmove i kako ih emitujete?

Projekcije se realizuju u dve dvorane sa računara (dugometražni program i sa zasebnih DVD i Blue-rey plejera) posredstvom digitalnih video projektora. Filmovi su uglavnom u visokoj definiciji kvaliteta slike, a formati su MOV i MP4.

  • Kako se postaje žiri Animanime, i ko ove godine ima tu čast?

Članove žirija bira umetnički direktor festivala. Članstvo u žiriju otvoreno je za reditelje animacije, animatore, scenariste, producente, edukatore, organizatore festivala, pisce i publiciste u ovoj oblasti. Ove godine članovi žirija Glavnog takmičarskog programa su Džoan K. Grac iz SAD, dobitnica Oskara 1992. godine za film “Mona LIza silazi niz stepenice”, Andreas Hikade iz Nemačke, jedan od najapartnijih savremenih evropskih autora i profesor na akademiji Baden-Virtemberg, kao i španska rediteljka i animatorka Izabel Ergera, dobitnica “Zlatnog štifta”, Velike nagrade Animanime 2011. Žiri programa filmova za decu čine mladi reditelji i animatori iz Srbije Mina Cvetinović i Krunoslav Jović, i producent iz Nemačke, Nikolas Palme.

  • Koje su vam želje za ovu godinu? Šta bi vam pomoglo da festival još poraste?

Želimo da se festivalski programi dopadnu publici, toliko da s radosnim nestrpljenjem očekuje svako novo festivalsko izdanje. Želimo da gosti iz inostranstva steknu povoljne utiske kako o našoj profesionalnosti i motivisanosti da ulažemo u promociju umetnosti animacije, tako i o Čačku i o Srbiji. Rast festivala? Festival će porasti samo i jedino ako njegov budžet poraste. Svakako da je najgori mogući scenario gašenje neke manifestacije zbog besparice, ali ni njena stagnacija nije trajno rešenje. U ovom ekonomskom trenutku Srbije perspektive nisu svetle, ali vredi se boriti.

Milen Alimpijević

Umetnički direktor ANIMANIMA 2012

Zahvaljujemo se Milenu na izdvojenom vremenu za nas, i želimo mu još jednu uspešnu festivalsku godinu. Satnicu festivala, i sve propratne  informacije, potražite na sajtu www.animanima.org

 

Copyright by VFX Serbia

Written by Nikola Stefanovic

I work as a digital colorist for movies, TV series, music videos and commercials.