Razgovarali smo sa profesorom Milošem Spasojevićem, potpredsednikom SAS-a.
- Upoznajte nas sa Srpskom asocijacijom snimatelja, kada i kako je nastala i koji su njeni ciljevi?
Srpska asocijacija snimatelja, skraćeno SAS, neprofitno je umetničko, strukovno i edukativno udruženje građana. Članovi SAS-a su istaknuti umetnici iz profesije stvaranja pokretnih slika. Asocijacija se obavezuje na zaštitu profesionalnog, umetničkog i ljudskog integriteta svih svojih članova. Osnovna načela Asocijacije su umetnost, lojalnost, progres i tolerancija.
Osnivačka skupština asocijacije održana je 16. maja 2010. godine, prisustvovalo joj je 78 članova i tada je usvojen statut SAS-a, a zatim je, tajnim glasanjem, izabran bord od sedam članova. Tada izabrani članovi borda bili su profesori Milorad Glušica (predsednik borda), Vladan Pavić, Radoslav Vladić, Ivan Šijak i Miloš Spasojević, a takođe i kolege Milan Tvrdišić i Predrag Bambić. Od tada održane su još dve redovne i jedna vanredna skupština na kojima su podnošeni izveštaji o radu SAS-a i birani novi članovi i članovi borda. Ciljevi delovanja SAS-a su afirmacija vrednosnih standarda unutar struke i razvoj umetničkog mišljenja kroz edukaciju i komunikaciju, bavljenje umetničkim aspektima struke i uspostavljanje estetskih kriterijuma, afirmacija i promovisanje profesije snimatelja kinematografske slike, rukovođenje aktivnostima u vezi sa ministarstvima, fondovima, muzejima, Kinotekom i drugim srodnim regionalnim i globalnim institucijama. Takođe, sve aktivnosti SAS-a usmerene su i ka poboljšanju uslova rada i odnosa prema snimateljima na njihovom osnovnom mestu – u produkcionoj ekipi.
- Kako vidite trenutni status snimatelja u Srbiji i koji je značaj udruživanja, kako za pojedinca tako i za celokupnu filmsku industriju?
Znanja kojima snimatelji u Srbiji vladaju, posledica su dugogodišnje ozbiljne tradicije visokih filmskih škola u Beogradu, a koje stvaraju ozbiljne profesionalce.
Zbog toga snimatelji u našoj zemlji uživaju zaslužen ugled u okviru filmske ekipe i produkcije, ali njihov ugled u društvu ravan je ugledu cele naše kinematografije. A naša je kinematografija mala i dotirana, kao i kinematografije čitave Evrope. Nažalost, država Srbija ovog trenutka nema mnogo sluha za kulturu (0,62% od budžeta), a naročito ne za film (0,00%). Proglašavaju nas za nevažne i nepotrebne, a mi verujemo da je to samo još jedan težak krizni trenutak u razvoju našeg društva. Što je opšta društvena situacija lošija, to je udruživanje važnije i spasonosnije. Kroz udruživanje, na bolji način može se pristupiti rešavanju mnogih problema, pa i problema profesije snimatelj. Bez obzira da li je reč o generalnom odnosu prema društvu i produkciji ili prema profesionalnim nepoznanicama i novim tehnologijama.
- Koliko asocijacija ima članova i šta je potrebno nekome ko želi da postane član SAS-a?
Trenutno asocijacija ima trideset i osam članova. Da bi neko postao član SAS-a, mora imati najmanje dvadeset jednu godinu, kad može da aplicira za članstvo prema svom ličnom osećanju, prihvatajući Statut i etičke norme koje članstvo u Asocijaciji zahteva. Asocijacija okuplja najcenjenije snimatelje i svoj ugled bazira na umetničkim i moralnim kvalitetima svih svojih članova. Članstvo se stiče kao privilegija i u nepovoljnim okolnostima ono se može i izgubiti. Član SAS-a postaje se ličnom inicijativom i predlogom dva člana asocijacije koji su dužni da naprave ekspoze o profesionalnim i umetničkim kvalitetima predložanog člana. Pored biografije i filmografije prilažu se i izabrani radovi koje ocenjuje bord Asocijacije, a na svom redovnom sastanku, diskutuje o tim radovima i zatim odlučuje o prijemu.
- Kako je organizovan i kako deluje SAS?
Pored borda od sedam članova koji se sastaje tridesetak puta godišnje i koji rešava pitanja našeg statusa u zemlji i svetu, SAS ima četiri komiteta koji su zaduženi za organizaciju i delovanje u okviru oblasti kojom se bave. To su komitet za artizam, komitet za progres, komitet za saradnju i komitet za profesionalno delovanje. Komitete predvode članovi koji nisu u bordu, tako da su više od trećine članova Asocijacije njeni aktivisti.
- Da li je i u kojoj meri Asocijacija uspela da skrene pažnju države i nadležnih institucija na ključne problem srpske kinematografije?
Jednom delu profesionalne javnosti mi smo veoma poznati jer smo poželjni. Znanje i iskustvo naših članova je, u domenu filmske umetnosti kojom se bavimo, vrhunsko. To je razlog da postoji predlog Filmskog centra Srbije da naši članovi budu u komisiji za dodelu licenci filmskim produkcijama i postprodukcijama. Potpisali smo Memorandum o saradnji sa RTS-om, što govori o tome da naša najveća producensko-tehnološka institucija u nama vidi kvalitetne stručnjake i savetnike. Na žalost sa Ministarstvom kulture nismo uspeli da trajno rešimo problem oko pomoći u finansiranju tekućih aktivnosti. Za sada su samo neke naše akcije finansirane uz pomoć Ministarstva kulture ili pomoć Gradskog seretarijata za kulturu.
- Da li postoji saradnja sa sličnim organizacijama i udruženjima filmskih radnika u Srbiji i inostranstvu?
U odličnim odnosima smo sa domaćom Asocijacijom reditelja sa kojom smo pokrenuli zajedničku akciju za organizaciju jednog tela koje će se baviti regulisanjem autorskih prava, a koja se na našim prostorima u ovom trenutku nemilice krše i uzurpiraju. U Talinu u Estoniji 5. marta 2011. godine SAS je primljen u punopravno članstvo evropske asocijacije IMAGO, koja predstavlja skup svih evropskih snimateljskih asocijacija, i ima najviše mesto u organizaciji naše profesije. Učesnici smo i svetskog osnivačkog kongresa ICSC – International Cinematography Summit Conference. Konferencija je održana od 2. do 5. maja 2011. u Los Andjelesu u Americi, uz učešće delagata iz dvadeset i dve zemlje sa svih kontinenata. Reč je o Međunarodnoj konferenciji udruženja snimatelja čiji je organizator bila ASC – American Society of Cinematographers tj. Američko društvo snimatelja osnovano 1919. godine, a koje je najstarija i najuticajnija organizacije te vrste na svetu.
- Da li i na koji način sarađujete sa obrazovnim institucijama?
Sama činjenica da su u osnivačkom bordu od sedmorice izabranih članova petorica bili i profesori fakulteta na kojima se studira predmet Filmska kamera, već dovoljno govori o tome da smo veoma blisko povezani sa budućim mladim kolegama, a imamo i punu podršku oba fakulteta prilikom izvođenja naših programa. Ta bliskost SAS-a i budućih snimatelja tj. naših budućih članova veoma je važna za osećanje sigurnosti i profesionalnosti tih mladih ljudi koji se tek spremaju za poziv filmskog snimatelja.
- Da li je bilo teško osnovati organizaciju ovog tipa u Srbiji i koje su otežavajuće okolnosti za funkcionisanje SAS-a?
Organizovanje SAS-a desilo se gotovo spontano, uz pripremni rad nekoliko aktivista, tako da je posle samo godinu dana već izgledalo da je SAS postojao oduvek.
Problemi koje još uvek rešavamo jesu prostor za rad Asocijacije i njeno kvalitetnije finansiranje koje se za sada svodi na prihod od članarine, donacija i sponzorisanja. Kako god bilo, otežavajuće okolnosti postoje, ali one svakako ne utiču na aktivnosti i rad SAS-a.
- Trenutne i buduće aktivnosti asocijacije?
Uz redovne akcije na afirmisanju profesije i zvanja filmskog snimatelja, značajan posao koji je u toku jeste organizovanje svih saradnika koji se u filmskim produkcijama pojavljuju u sektoru kamere ili oko njega. Svi oni koji učestvuju u procesu nastanka filmske slike treba da se organizuju u sekcije koje bi se okupile oko SAS-a. Značajan je i naš rad u IMAGO-u, gde je na poslednjoj skupštini naš Predrag Bambić postao jedan od devet članova borda.
Zahvaljujemo profesoru Milošu Spasojeviću na vremenu koje je odvojio da bi nama i našim čitaocima predstavio Srpsku asocijaciju snimatelja kojoj želimo puno uspeha u budućem radu.
