Put u Annecy

Sa željom da podstaknemo naše mlade i veoma talentovane umetnike da šalju svoje kratke animirane filmove na domaće i strane festivale, zamolili smo našeg režisera, scenaristu i producenta gospodina Milana Živkovića kao i gospodina Ivana Pejkića, jednog od naših najiskusnijih karakter animatora, kreativnih direktora i storyboard umetnika da sa nama podele svoja iskustva sa jednog od najpoznatijih animacionih festivala, Annecy u Francuskoj.

Festival Annecy 2013 se održava od 10-15-tog juna.

Milan Živković:

Iz vizure srpskog animatora/ke izgleda užasno teško naći dobar i dobro plaćen posao. Kao da nije dovoljno što je animacija, samo po sebi, već užasno težak posao. Naročito iz vizure nekoga ko s mukom jedva nacrta čiča-Glišu, a od kompjuterskih „veština“ poseduje sposobnost da, posle svega dvanaest pokušaja, na Internetu pronađe svoj omiljeni sajt. E, taj neko sam ja.

Logično, upravo zbog tih svojih predispozicija i kvalifikacija, bilo je sasvim normalno da upravo ja, kao i toliki drugi „stručnjaci“ u Srbiji, postanem menadžer u studiju za animaciju. S obzirom da se radilo o privatnom a ne državnom/društvenom studiju, moje političke veze nisu bile od presudnog značaja.

Kad neko postane menadžer animatorima u Srbiji, prava stvar na koju mora da zaboravi je vreme, tj. rokovi. Srpski animatori kao da su poreklom Arapi i za njih je pojam vremena vrlo rastegljiva kategorija. Druga stvar na koju menadžer u srpskoj animaciji mora da zaboravi je novac. To je lako zaboraviti, jer love jednostavno nema.

Odavde prestaje ironija: I pored nedostaka love i nepoštovanja rokova, bilo je zadovoljstvo raditi sa srpskim animatorima. Pre svega zbog njihovog talenta i posvećenosti poslu. Osim toga, ja sam takođe sklon svakojakim ludiranjima, ušičavosti, pretenzioznosti, nadrdnanosti…tako da sam se među animatorima osećao kao svoj među svojima.

Insert - Triptih o veličini

Insert – Triptih o veličini

Jedan od gore opisanih je i Ivan Pejkić. Čovek je za svoju dušu napravio filmić TRIPTIH, ja ga iz zezanja poslao na festival u Annecy, a internacionalni žiri jednog od najboljih festivala na svetu rekao „daj, bre, to ’vamo“ (slobodan prevod sa francuskog). Posle sijaset godina to je bio prvi crtać s ovih prostora koji se našao u zvaničnoj konkurenciji tako prestižnog festivala.

A tek provod što je bio u Annecy-ju! Mislim, klopa naročito, plus dobro pivo, žurke… i da ne ulazim baš suviše u detalje. Sporazumevanje među animatorima i menadžerima je bilo lako: malo engleski, malo rukama, a oni srećniji među nama su obavljali i druge vrste komunikacija. (Zašto se bavimo animacijom, ako se međusobno ne bi animirali?)

Tih nezaboravnih desetak dana u gradiću (kao da ga je Dizni pravio), u podnožju francuskih Alpa, bilo je koliko prijatno toliko i korisno. Ako rešite da ne provodite sve vreme gledajući kako francuske babe prostiru čaršafe na Monblanu, ili gledate kako pastrmke iskaču iz obližnjeg jezera i uskaču u tiganje bezbroj šarolikih kafanica – možete i da pogledate neke od najboljih svetskih animiranih filmova na desetak mesta u gradu. Možete da izmenjujete iskustva (i drugo) sa animatorima iz celog sveta, da posetite neku od bezbroj konferencija i seminara (i usput možda čak i naučite nešto). Uostalom, šta da vam pričam, pogledajte sami na http://www.annecy.org/annecy-2013/festival/programmes#null .

Ono što nećete naći na sajtu je to da su Ivana tu tretirali kao malog cara, tj. kao jednog pravog Auteur (da, sa velikim A), što nikada nije doživeo niti će doživeti u Srbiji. A ja sam, nonšalantno se muvajući po paviljonima MIFA (biznis deo festivala), sreo par ljudi iz velikih francuskih i italijanskih firmi i uz kafu naučio da budem menadžer. Kao od šale sam sklopio nekoliko poslova za BIKIĆ STUDIO (gde smo Ivan i ja tada radili), koji su nas sve lepo izdržavali u Beogradu nekoliko godina. Malo li je to na ovu našu permanentnu animatorsku (i ne samo animatorsku) situaciju!

Bio sam sa još nekim animatorima iz Srbije na još nekoliko svetskih festivala i, verujte mi na reč, svuda nam je bilo sjajno. Ako se i nismo vraćali kući sa nekim nagradama i/ili milionskim ugovorima – uvek smo bili obogaćeni za neka nova iskustva, neka nova znanja i neka nova profesionalna prijateljstva.

Na kraju, naravno, neizbežan savet od matorca kao što sam ja: Ako ste animator/ka nađite nekog menadžera (ne mora da bude ovako sjajan kao ja) i nagovorite ga da umuva vaš film na neki od svetskih festivala. A ako ste menadžer (ne morate da budete ovako sjajni kao ja) pronađite nekog animatora/ku (ne mora da bude tako talentovan i lenj kao Ivan) i naterajte ga/je (bič, zatvor, izgladnjivanje… šta god funkcioniše) da napravi crtać i pošaljite taj film na neki međunarodni festival. A kad se vratite napišite utiske za VFX Srbija. Srećno.

Milan Živković

45 godina bavi medijima. Pisao je za film, televiziju, pozorište, časopise i novine. Režirao 5,5 igranih filmova uključujuci i Tesnu Kožu 2 i 4, nekoliko dokumentaraca, prvi srpski 3D animirani TV specijal i TVseriju animiranih filmova. Producirao je 2,5 igrana filma. Radio je kao menadžer u nekoliko medijskih kuća, uključujući i dva studija za animaciju. Predavao medije i komunikacije. IMDB: http://www.imdb.com/name/nm0957365/

Ivan Pejkić Ivan_Pejkic
Animacijom se bavi 22 godine. Za dva kratka animirana filma dobio nekoliko nagrada na domaćim festivalima. Sa drugim filmom učestvovao u
zvaničnoj konkurenciji na Annecy festivalu i bio Jugoslovenski kandidat za Oskara. Radio kao lead animator na “Film noir”-u i mnogim projektima vezanim za fim i marketing. IMDB:  http://www.imdb.com/name/nm1070030/
Advertisements

One thought on “Put u Annecy

  1. Pingback: Prezentacija VFX artista i dizajnera u Generalnom Konzulatu Republike Srbije u Njujorku | VFX Serbia

Comments are closed.