image1Dejan Grba je novomedijski umetnik, predavač i autor. Njegovo umetničko istraživanje je fokusirano na idejne, opažajne i kulturalne aspekte konstrukcije, prikazivanja i interpretacije individualnog doživljaja stvarnosti. Izlagao je i autorizovao izložbe u institucijama kao što su Pro Arts Ouklend, ISEA Manizales i Hong Kong, ZKM Karlsrue, GfZK Lajpcig, Montevideo Amsterdam, Museum in Progress Beč, , CCN i Stadtmuseum Grac, MSU Beograd, MSLU Novi Sad, Atelier als Supermedium Hag, IFA Galerie Berlin, Salon MSU, galerija MNT SANU, galerija Doma omladine i Remont Beograd. Po pozivu rektorskog tima 2018. godine, koncipirao je međunarodni interdisciplinarni master program The Art of Digital Media na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. 2015. godine je osnovao odsek Novi mediji na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, čiji je rukovodilac i na kojem predaje Transmedijska istraživanja. Bio je gostujući profesor na programu Kompjuterska umetnost na Koledžu likovnih i izvođačkih umetnosti Sirakjuz univerziteta 2007. godine. 2005. godine je učestvovao u osnivanju doktorskog programa Digitalna umetnost Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, na kojem predaje Poetike digitalne umetnosti. Objavljuje teorijske tekstove o likovnim umetnostima u međunarodnim stručnim publikacijama i održao je brojna predavanja i radionice u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi i Aziji.

Dejan nam se pridružuje ove godine u ulozi moderatora panela “VR to begin with” na CGA konferenciji u Kinoteci.

001_2
Dejan Grba, Wake Vortex: Dog Life Days Reslice Median, 2016.

Diplomirali ste i magistrirali slikarstvo, ali kasnije doktorirate u oblasti slikarstva sa video instalacijom korišćenjem tehnike morfovanja. Možete li nam reći nešto vise o prelasku iz jedne oblasti u drugu (iz slikarstva u nove medije) i šta je to što vas je privuklo (uticalo) da se opredelite za nove medije?

Ispitivanje izražajnih potencijala crtanja i slikanja, kojim sam započeo umetničku karijeru, omogućilo mi je da prepoznam uodnošavanje istraživačkog, idejnog i tehnološkog aspekta kao ključni i najuzbudljiviji činilac umetničkog stvaralaštva. Koncept univerzalne računske mašine, na kojem su zasnovani kompjuteri i digitalna tehnologija, otvara superioran prostor za to uodnošavanje. Zato sam na završnim godinama studija slikarstva započeo umetničko istraživanje digitalne tehnologije i teorijsko istraživanje novomedijske umetnosti. Ono se nastavlja do danas, prolazeći kroz različite fokuse interesovanja, načine eksperimentisanja i oblike delovanja.

005
Dejan Grba, Wake Vortex: Snail on the Slope BT, 2016.

Godine 2015. osnovali ste odsek Novi mediji na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, čiji ste rukovodilac i na kojem predajete Transmedijska istraživanja. Možete li nam reći nešto više o ovom odseku?

Odsek Novi mediji je dragocen apdejt FLU i privlači sve kvalitetnije studente. Trenutno nam je najznačajnije da intenziviramo međunarodnu saradnju kao i partnerske projekte sa ITC sektorom i sa kreativnim industrijama. Sa jednim od organizatora CGA 2018—Crater studiom—imamo odličnu, slojevitu saradnju koju smo prošle godine i protokolarno uobličili.

014_2
Dejan Grba, Study 7/0: 2.25 over 100%, 2018.

Osnivate međunarodni master program The Art of Digital Media na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Koja znanja budući studenti ovog programa mogu da usvoje i koji su izazovi sa kojima se suočavaju?

Kroz tri inicijalna modula—Computer Games, Interactive Media i Digital Animation/VFX—studenti će dobiti priliku da objedine najvažnije stvaralačke linije savremene digitalne umetnosti, podjednako otvorene za slobodno eksperimentisanje, za redefinisanje umetnosti i za praktičnu primenu u ICT sektoru, u kreativnim industrijama i u kulturi. To će im pomoći da formiraju i neguju intelektualni profil sposoban za složeno rasuđivanje, za fleksibilan kreativni rad, za kritičko vrednovanje, ali i za kontinuirano učenje, za praćenje i razumevanje aktuelnih trendova i za dinamičnu anticipaciju životnih, kulturalnih, ekonomskih i političkih promena.

Dejan Grba, Wake Vortex: Snail on the Slope BT, 2016.

Vaš predmet Transmedijska istraživanja obuhvata upotrebu VR-a i veštačke inteligencije (AI) u umetnosti, a možemo reći da su sada pionirski počeci u upotrebi VR i AI u svim aspektima čovekovog života. U kojoj meri ove dve oblasti omogućavaju da autori prošire svoj umetnički izraz i koji su izazovi?

Sva raspoloživa sredstva i skoro sve okolnosti omogućavaju umetnicima da stvaraju. Jedan od ključnih izazova umetnika je da napravi delo koje je interesantno bez obzira na to koliko je tehnički složeno, delo koje vezuje pažnju, intelekt i emocije publike, navodi je na razmišljanje, na učenje, na stvaranje, na pozitivnu promenu ili na drugi način oplemenjuje naš život. Kada su u pitanju „nove“ tehnike kao što su AI i posebno VR—naš panel VR to Begin With polazi od činjenice da one nisu nove—prvi zadatak umetnika je da prepoznaju i prevaziđu trivijalna zastranjivanja, pre svega čovekovu sklonost da fascinaciju novim eskalira u fetišizovanje neobičnosti. Ta sklonost je jedan od razloga što pionirski umetnički radovi u novim tehnikama često loše stare, brzo se prepoznaju kao površni i postaju beznačajni.

010_2
Dejan Grba, Analogies: Fortunate Son, 2017.

Možemo da vidimo da osim što pomaže u stvaranju umetničkog dela, veštačka inteligencija i sama može stvarati umetnička dela. Da li možemo očekivati u bliskoj budućnosti da će se čovek nadmetati sa veštačkom inteligencijom u oblasti umetničkog stvaralaštva?

Kratak odgovor je: ne znam i niko ne zna odgovor na to pitanje. Razlog je jednostavno taj što ljudsku inteligenciju, kao i ljudski doživljaj stvarnosti u kontekstu VR-a, ne poznajemo i ne razumemo dovoljno da bismo mogli da ih definišemo jezički koherentnim skupom pravila, a to je uslov kompjuterske emulacije određenog fenomena ili procesa. Zbog toga ne znamo da li i kada će takozvana opšta veštačka inteligencija (AGI od engleskog Artificial General Intelligence) biti moguća i kako će funkcionisati. Ali zbog te iste saznajne necelovitosti u kombinaciji sa strahom od nepoznatog, svaki put kada neki tehnički sistem—na primer kompjuter ili robot koji simuliraju ali ne emuliraju inteligenciju—nadmaši neku čovekovu fizičku sposobnost ili kognitivnu veštinu ili manifestaciju kreativnosti, izgleda nam kao da se čovek takmiči sa tim tehničkim sistemom. Često u novom sistemu ne vidimo funkcionalnost koja otvara pozitivne izazove ljudskoj inteligenciji na višem nivou, već mu naivno pripisujemo da je prvenstveno kompetitivan i motivisan potčinjavanjem, umesto da se potrudimo da u njemu objektivno prepoznamo i korigujemo ljudske slabosti i problematične interese koji se odražavaju u svakoj tehnologiji, ali ih nije lako identifikovati.

008_2
Dejan Grba, Analogies: Aligned to Origin, Mean, 2017.

Ideja virtuelne realnosti postoji skoro dve decenije, ali njen ubrzani razvoj i istraživanje u toj oblasti počinje tek poslednjih godina zahvaljujući razvoju hardvera. Po vašem mišljenju, da li će virtuelna realnost jednog dana doživeti svoju ekspanziju poput filma ili čak zameniti film?

Tehnološka ekspanzija VR-a nesumnjivo nosi znatne kreativne, izražajne i umetničke potencijale. Ali čak i savremeni, tehnički još uvek skroman VR, medijski i perceptivno se razlikuje od filma i treba da pronađe svoj specifičan doživljajni i komunikacijski identitet – tačnije mi treba da ga uspostavimo. Umetnost se uvek zasniva na ograničenjima i radi sa njima, tako da nove, medijski složenije umetnosti po pravilu ne zamenjuju one starije i medijski jednostavnije već koegzistiraju sa njima u sve bogatijim „ekosistemima“. Na primer, i danas uživamo da čitamo fikciju mada narativni film „priča priču“ znatno efikasnije, ili uživamo u nemim filmovima čak i kada ih gledamo u bioskopima sa DTS ozvučenjem koje savremeni filmovi podrazumevaju, ili uživamo u crno-belom filmu zbog vizuelnih kvaliteta koji ne postoje u kolor filmu.

006
Dejan Grba, Wake Vortex: Snail on the Slope LR, 2016.

Slikarstvo i vajarstvo se vezuju za klasičnu umetnost, a virtuelna realnost (uopšteno – kompjuterska grafika) za nove medije. Međutim, možemo videti da slikarstvo i vajarstvo ulaze u oblast novih medija. Da li to znači da u nekoj daljoj budućnost neće postojati razlika između novih medija i klasične umetnosti?

Slično kao u odgovoru na Vaše četvrto pitanje, umetnici konstantno usvajaju nova tehnička sredstva i istražuju njihove potencijale. Ove promene su suptilnije i brže od promena u jeziku pa su razlike između „novih“ i „tradicionalnih“ umetničkih medija uvek znatno manje u stvarnom iskustvu nego u terminologiji koja je u tom pogledu inertna i nespretna. Novi mediji su uvek odavno stari.

Dejan Grba, Wake Vortex: Snail on the Slope LR, 2016.

Kako gledate na saradnju između prirodnih nauka, tehnologije i umetnosti u obrazovanju? Da li koncept Art + Science ima šanse da zaživi u Srbiji ili je on samo utopija?

Pronalaženje inteligentne sinergije između prirodnih nauka, tehnologije, društveno-humanističkih nauka i umetnosti u robustan korpus transdisciplinarnog istraživanja, obrazovanja i stvaralaštva radi kompleksnijeg proučavanja i slojevitijeg razumevanja prirode, potpunijeg upoznavanja ljudske prirode i uvažavanja čovekovog mesta u prirodi, smatram uslovom za opstanak, blagostanje i napredak savremene civilizacije. To mi je bila jedna od glavnih motivacija da autorizujem master program The Art of Digital Media koji smo pomenuli u trećem pitanju. Niko, međutim, ne zna kako je nabolje da se ta sinergija postigne i mnogi opravdano kritikuju dosadašnje nespretne pokušaje i površne inicijative. Sa druge strane, opšti mentalitet kreativnih aktera i lidera u svim disciplinama se menja i danas je otvoreniji i transdisciplinarniji nego ranije. Zbog ukupne složenosti ove dinamike neizvesno je da li ćemo prevazići disciplinarni parohijalizam u dogledno vreme. Ova neizvesnost važi globalno i načelno, a kada je u pitanju srpska perspektiva koncepta Art + Science, treba joj pristupiti sa oprezom i kritičkim fokusom koje zahtevaju lokalne osobenosti.

Dejan Grba, Wake Vortex: Tatsuo Unemi – 017 – BT, 2016.

Dejana možemo videti na na ovogodišnjoj CGA konferenciji, gde će kao moderator panela obraditi temu “VR to begin with”, zajedno sa gostima Johanna Pirker, Vladimirom Todorovićem i Ninoslavom Adžibaba.

Vidimo se na CGA Belgrade!

CGA2018_Eventbrite_register

Once again, November becomes the month of computer graphics, as CGA Belgrade hosts its two-day journey through the latest news, trends and developments in the VFX industry. We have worked especially hard this year to expand our main program, which we are proud to announce will feature two separate tracks! For big-picture thinking and groundbreaking ideas, make sure to look for the Know It All sign. For hands-on training and insider tips & tricks, don’t miss the Know How stage.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.