Intervju, Stefan Trkulja, administrator Dizajn Zona foruma

Malo je CG i VFX artista koji se profesionalno bave efektima, koji nisu bili redovni članovi ili bar posetioci Dizajn Zone. Od 2002.  do danas. Dizajn Zona forum predstavlja mesto okupljanja, razmene iskustava i komunikacije CG i VFX komjunitija. Imali smo prilike da porazgovaramo sa osnivačem ovog bitnog foruma, Stefanom Trkuljom. 

• Za one koji te znaju kao Trunks-a sa Dizajn Zone, ko je Stefan Trkulja?

Primarno web i interfejs dizajner, zatim frontend (HTML i CSS) koder, po potrebi grafički dizajner. Do skoro zaposlen u HALO agency, a od skoro kolega developer i ja poslujemo i kao Linemotion.

• Kako je nastala ideja za Dizajn Zonu?

Vrlo jednostavno i, pretpostavljam, slično kao i sa VFX Serbia-nije postojalo mesto za okupljanje dizajnera i uopšte ljudi koji se bave vizuelnom umetnošću. Nalazili smo se po drugim forumima čija primarna namena nije bio dizajn (npr. elitesecurity, intelli) kao i po chat sobama. Svi su pričali kako bi moralo da se napravi nešto konkretnije, a ja sam to i pokušao da uradim sada već davne 2002. godine.

Naravno, ideja nije bila samo moja i projekat ne bi ni zaživeo bez tadašnje generacije up-and-coming dizajnera koji su danas vodeći ljudi u industriji kod nas (a i šire): Andrija Kovač, Damjan Stanković, Goran Bajazetov, Ivan Ćosić, Kris Cvetković, Toni Biočić i mnogi drugi.

• Šta je prvobitno privuklo ljude da se priključe?

Upravo ono što sam spomenuo u prethodnom odgovoru, naime bili smo jedino mesto gde su ljudi iz kreativne industrije mogli da se nalaze i dele savete, mišljenja i sl. Kasnije se to spontano razvilo u nešto veće. Forum je vremenom zapao za oko poslodavcima, kreativnim direktorima beogradskih agencija i čest je slučaj da su ljudi baš posredstvom Dizajn Zone našli posao ili saradnika. Sve je počelo sa web dizajnom, a kako su se priključivali ljudi iz različitih oblasti kreativne delatnosti (jer ni oni nisu imali mesto okupljanja) tako smo otvarali podforume za svaku od tih oblasti.

• Šta sve obuhvata DZ danas?

Dizajn Zona danas obuhvata tri aspekta: diskusija, prikaz radova, poslovne ponude. Mahom u sferi grafičkog i web dizajna, fotografije, filma, advertajzinga i CG arta (3d, animacija, game dizajn …). Tu su i manje posećeni, ali značajni, podforumi za arhitekte, industrijske dizajnere, tradicionalne umetnike itd. Diskusija može biti o bilo kojoj aktuelnoj temi u određenoj kreativnoj oblasti. Iako su blogovi i vrtoglav razvitak društvenih mreža znatno olakšali ljudima da se informišu o trendovima i promenama u svojoj industriji, ipak nije zanemarljivo što o tome možete da diskutujete na maternjem jeziku sa ljudima iz branše. Prikaz i ocenjivanje radova je vrlo koristan aspekt, kako za početnike, tako i za profesionalce koji već dugo rade. Početnici mogu da dobiju korisne savete i da tako ubrzaju svoj napredak (što ne mogu dobiti na drugim mestima, pogotovo ako su samoedukovani), a članovima koji su duže u poslu svakako znači mišljenje kolega. Poslovne ponude su svakodnevne, dobijamo oglase za otvorena radna mesta, kao i tendere i konkurse. DZ je postala “go-to” mesto za sve poslove koji su na bilo koji način vezani za dizajn. Poslodavcima odgovara to što mogu direktno da dođu do ciljne publike, bez posrednika i sajtova za zapošljavanje. Naravno, to odgovara i članovima koji ne moraju da idu dalje od DZ da bi pronašli otvorena radna mesta ili freelance poslove.

• DZ je imala veliki značaj za generaciju dizajnera, fotografa i cg artista, kakav značaj DZ ima za tebe?

Glavni značaj za mene lično je isti kao i za kompletnu generaciju ljudi koje si spomenuo-edukacija. Niko od nas ne bi bio gde jeste (ili bi tu bio mnogo kasnije) da nije bilo Dizajn Zone. Svi smo mnogo naučili jedni od drugih. Kasnije se to prenelo i na profesionalni život, neretko dizajneri i artisti koji su “odrasli” na DZ danas uspešno sarađuju i u poslu. Govoreći konkretno o VFX industriji, kao što i sam znaš, mnogi ljudi koji rade u vodećim studijima u Srbiji su ili bili aktivni članovi Dizajn Zone i delili svoje znanje, ili su je posećivali da nauče nešto novo. Takođe, neka vrsta misije koju smo imali od početka jeste elevacija svesti ljudi u Srbiji o konceptu kvalitetnog dizajna. Hteli smo i naručiocima poslova da pokažemo šta je dobar dizajn, koje su preporučene cene, i da generalno pokušamo da promovišemo dizajn i dizajnere u zemlji u kojoj tada to nije bila posebno cenjena profesija. Doduše, po tom pitanju situacija ni danas nije idealna.

• Koliko je DZ zahtevna za održavanje i da li je još uvek volonterski projekat?

DZ je i dalje čisto volonterski, neprofitni projekat. To objašnjava mnoga kašnjenja u dodavanju opcija na forumu zbog kojih nas često kritikuju. Entuzijazam vas može odvesti samo do određene tačke ali računi se neće platiti sami od sebe. Bilo je lakše baviti se forumom dok nisu postojali rokovi i klijenti. Ogromnu pomoć dobili smo relativno skoro od novog (i jedinog) sponzora-kompanija Plus hosting iz Novog Sada. Oni nam pružaju hosting usluge i fantastičnu tehničku podršku, tako da sad možemo da se okrenemo unapređenju foruma. Svakako da ništa od ovoga ne bi bilo moguće da nije uredničkog tima koji, i pored svojih obaveza, uspeva da pronađe vreme i volju da uređuje Dizajn Zonu, za šta sam im neizmerno zahvalan.

• Koliko danas DZ broji aktivnih članova i koji je sledeći korak napred?

Članovi trenutno broje oko 38 hiljada ali, po mojoj proceni, svega 10% toga su stvarno aktivni članovi. Mnogo ljudi se registruje samo da bi ostavilo oglas ili komentar i više se ne pojavi. Zanimljivija statistika je ona sa Google Analytics, koja na mesečnom nivou izgleda ovako: 770,000 pregleda stranica, 60,000 unique posetioca. To nam između ostalog govori i da postoji veliki broj ljudi koji samo pregledaju forum, bez učestvovanja. Sledeći korak je dugo odlagano unapređenje foruma. Kako po pitanju interfejsa, tako i reorganizacije foruma i urednika. To je kratkoročno, a na duže staze planiramo da napravimo sistem koji će jednako odgovarati i profesionalcima i početnicima. Trenutni trend je takav da svako ko kroz nekoliko godina dostigne nivo eksperta jednostavno prestane aktivno da učestvuje na forumu jer nema dovoljno naprednih diskusija. To je nešto na čemu ćemo definitivno da poradimo.

• Kada bi kretao ispočetka, šta bi promenio na DZ?

Mislim da bih u startu pokušao da nađem investitore ili sponzore. Problemi bi se rešavali ranije, forum bi bio unapređen, a možda bismo dosad uradili i famozni sajt, koji je maltene u planu od osnivanja Zone, i koji je još jedan neispunjen cilj (za sad u planu, ali samo u dalekoj budućnosti, investitori javite se! :)).

• Koje mesto imaju forumi u modernoj internet komunikaciji i kolika je razlika u od početka DZ do danas?

Mnogi tvrde da su razvoj društvenih mreža kao i, u našem slučaju, razvoj mreža/portala za kreativce (Behance, Deviantart, Dribbble …) u suštini označili smrt foruma kao sredstva komunikacije za dizajnere i kreativce uopšte. Gore pomenuta statistika govori suprotno. No, bez obzira na posećenost, bitniji razlog zbog kog forum kao takav opstaje jeste što pruža osećaj pripadnosti zajednici. Učestvovanje u diskusiji kao punopravan član određenog foruma se ne može porediti sa pukim komentarisanjem na nečijem blogu, odgovaranjem na tvitove, i slično. To nijedan vid online komunikacije verovatno neće moći da zameni. Primera radi, sajt Vimeo nudi upload video radova, komentarisanje, grupe korisnika, pa se ipak autori odlučuju da svoje nedovršene radove postave na Dizajn Zonu za ocenu i komentarisanje. Glavni problem sa forumima je nešto drugo: sam softver i korisnički doživljaj. Pre svega, nisu ispraćeni moderni standardi u izradi kvalitetnog interfejsa. Navike korisnika se menjaju, a forumski softver po tom pitanju stagnira. S druge strane, postoje vrlo uspešni pokušaji da se odgovori na nove zahteve-npr. Quora forumi ili StackExchange forumi. Oni su primeri napretka kakvom DZ teži da se približi u odgovarajućem trenutku.

• Za kraj…

Zahvaljujem se na ukazanoj prilici da predstavim DZ onima koji je možda još uvek nisu posetili i pozivam sve vaše čitaoce da nam se pridruže u diskusiji. Dizajn Zona od starta podržava VFX Serbia na sve načine i nastaviće to da radi jer se ova dva projekta idealno dopunjuju i dele istu misiju.