Intervju, Aleksandar Jovanović, CG artist

Imali smo priliku i čast da popričamo sa Aleksandrom Jovanovićem, poznatijim kao LuckyBug na Dizajn Zoni ,  jednim od produktivnijih i aktivnijih CG artista na domaćoj VFX sceni.

•  Ko je Aleksandar Jovanović?

CG-jem se bavim deset godina, a pre toga bavio sam se crtanjem stripova i izlagao na prvom salonu stripa. Sa CG-em sam se prvi put susreo u školi Dunav Film, a zatim sam frilensovao za TV stanice, pravio špice i džinglove. Prve ozbiljnije i prave profesionalne korake kao i značajne kontakte sam ostvario u studiju Open (ex Helium). Nakon toga sam se bavio pre svega freelancingom i aktivnu saradnju ostvario sa Norveškim studijom Qvisten Animation i Fireplace Creative iz New Yorka. U međuvremenu sam aktivno radio na dve igre i deo sam tima Paprikari. Trenutno frilensujem za Qvisten Animation i Fireplace Creative, gde kao environment artist radim na interesantnim reklama za Norveško i američko tržište. Za Paprikare pripremam i svoju prvu samostalnu igru koja će se pojaviti krajem ove ili početkom sledeće godine. Aktivno radim kao concept artist, hard surface modeling, texturing, lighting, compositing. Više kao hobi bavim se još animacijom i efektima ( dinamika )

• Dunav Film?

Dunav Film je filmska distributerska kuća iz Beograda koja je osnovana 1955. U svom vlasništvu poseduje bogati fond starih, naročito dokumentarnih i animiranih filmova. Sredinom 90-ih godina Dunav Film pokreće svoju školu za filmske stvaraoce koja se zbog finansijskih poteškoća ugasila neke 2008. godine. U svom programu škola je objedinjavala tradicionale kurseve za snimatelje, reditelje, montažere, organizatore ali i kurs tradicionalne i kompjuterske animacije što je u to vreme bila prava retkost. Studenti su u okviru tog kursa slušali i predmete sa svih ostalih smerova. Tamo neke 2001. kada sam studirao bili su tu sjajni predavači sa bogatim iskustvom kao što je Nikola Majdak, Đorđe Kadijević čuveni istoričar umetnosti i reditelj, Miodrag Bajić, Duško Filipović Fipa, Žarko Dragojević, Vladimir Stanić, Rastko Ćirić, Saša Radojević kao i gostujući predavači, poput čuvenog scenografa Miljena Kljakovića Kreke.

Znanje koje su studenti dobijali bilo je sveobuhvatno i mnogi su izlazili odatle spremni da počnu da rade u svojoj profesiji. I danas su brojni studenti koji su pohađali ove kurseve angažovani na filsmkim projektima u zemlji i inostranstvu. Studije za animaciju koje sam ja pohađao bile su bazirane uglavnom na tradicionalnoj animaciji, puno se crtalo, a studenti su izmedju ostalog sami montirali svoje filmove. Osim crtanja postojala je i sloboda rada u bilo kojoj drugoj tehnici, piksilacije, stop motion-a itd. Nažalost, Dunav je počeo da posustaje baš u eri kada je trebao da se desi sledeći korak i ozbiljniji pristup kompjuterskoj animaciji. Ostalo je istorija. Istorijat Dunav Filma

• Ekipa Paprikari?

Paprikari je studio koji se bavi proizvodnjom kompjuterskih igara. U pitanju je prvi studio sa naših prostora koji je zašao na polje danas jako popularnih HOPA igara. Osnivači studija su prekaljeni profesionalci koji su u ovom poslu preko 20 godina i radili su na brojnim domaćim reklama i filmovima. Dosad je izdato ukupno 6 naslova i na putu su nova dva koja su trenutno u fazi produkcije. Najpoznatiji naslovi su vezani za franšizu “Mortimer Beckett” koja je već klasik u svom žanru i ima sveukupno 4 nastavka. Ja sam imao zadovoljstvo da radim na poslednja dva “Mortimer Beckett and Lost King” i “Mortimer Beckett and Crimson Thief”. Na ovom potonjem sam imao mnogo zavidniju minutažu.

Saradnja sa Qvisten Animation je za mene do sada najpozitivnije profesionalno iskustvo vezano za rad na filmovima i reklamama. Naša saradnja je počela 2010. godine kada sam pozvan da se priključim timu za rad na filmu “Pelle Politibil på sporet” ili “Plody the police car on track” koji je nastavak popularnog Norveškog dečijeg serijala. Angažovan sam kao Environment i Texture Artist. Izazov je bio poseban jer je trebalo napraviti setove ogromnih otvorenih površina, gradove, vozila i puteve za jako kratak period. Osim toga Qvisten je ceo svoj pipeline u tom trenutku prebacio na Arnold render engine koji je i za mene i za njih bila novost. Ipak pokazao se kao sjajna alternativa za druge rendere. Kao kruna uspeha film je ubačen u zvanični Arnold Showreel za 2013. godinu. Projekat je vodio cuveni Rune Spans koji stoji iza projekta Troll Hunter. Nakon toga saradnja je nastavljena na brojnim lokalnim reklamama ali i na još jednom filmu Solan. Film se radi stop motion tehnikom i nastavak je najpopularnijeg dečijeg filma u Skandinaviji. Moj zadatak bilo je pravljenje digital doubles za postojeću scenografiju, kako bi u pojedinim kadrovima kamera mogla slobodnije da se kreće od onoga što joj dozvoljava mehanika na setu.

Jedan od kurioziteta rada u Qvistenu bila je i mogućnost da se prisustvuje različitim tehnikama animiranja. Ceo jedan sprat posvećen je kompjuterskoj animaciji i VFX. Zatim ceo sledeći sprat su prostorije za 2D animaciju, a postoji i poseban odeljak za stop motion animaciju. Po zapadnim standardima i zbog nevelikog broja ljudi koji su zaposleni Qvisten se vodi kao butik, ali je po svojoj organizaciji i pristupu poslu na nivou velikih svetskih studija. Posao je podeljen na različite departmente, svako zna svoj deo posla i samo mu se dodeljuje ono za sta je angažovan. Rad na projektu prati nekoliko supervizora i reditelj koji je sa svim umetnicima angažovan na radu u studiju. Redovno se održavaju sastanci radi revizije materijala. Ono što je mozda najinteresantnije jeste da su prostorije u kojima se radi kao sa promotivnih filmova koje se vidjaju na turama kroz Pixar ili Dreamworks, ukratko okruženje je jako kreativno i motiviše na rad.

Najefikasniji način za sopstvenu promociju jeste angazovanje na poznatim svetskim forumima. Poželjno je konstantno objavljivanje radova kako u svrhu samopromocije tako i zarad kritike. Ukoliko moderatori zapaze nečiji rad kao kvalitetan, oni ga automatski i plugg-uju na front page. Odatle ostajete takoreći stalno dostupni brojnim skautima koji traže radove za svoje časopise, knjige ili za konkretne poslove. Ukoliko još dobijete i nagradu, utoliko su vam šanse za pronalaženje angažmana daleko veće. I sam sam nebrojeno puta baš zahvaljujući tome stupao u brojne kontakte koji su mi značili.

• Koji bi bio sledeći korak u tvom razvoju kao CG umetnika?

Verovatno angažovanje od strane nekog većeg studija i rad na još zahtevnijim projektima od ovih do sad. Neizostavno je i stalno učenje novih alata, tehnika bez obzira na angažman. U planu mi je da zarad sebe uradim kratki film za koji već duže vreme imam ideju, ali nemam i dovoljno vremena da mu se posvetim, zbog obaveza, lično smatram da bi sa njim još više napredovao.

• Kakav uticaj strip i ilustracija ima na tvoj rad.

Neizostavno veliki uticaj. Strip je jedna od umetnosti koja zahteva da se sa minimumom sredstava ispriča priča, pre svega dobrom kompozicijom, pokretom, bojom, nekad i bez dijaloga. U svom pohodu nisam došao na nivo velikih stripadžija, i to mi nije postala karijera, ali ih rado kupujem i čitam. Podsvesno upijam to obilje informacija od velikih stvaralaca i to se sigurno ogleda kroz moj rad.

Moja preporuka je da što više budu prema sebi samokritični i da nauče da primaju kritiku od kolega. Neka rade na svojoj promociji ne samo radovima koji su timski produkt vec i nečim sto je pre svega njihovo delo. Danas kad smo svi globalno povezani šanse su neslućene, samo ako se dobro iskoriste i na pravi način.

Reklama za norvešku čokoladu Stratos, opet kao Lead Environment Artist