Od 15.-16. maja u Zagrebu je održan CONNECTOR 3D Conference koji je okupio predavače širom Evrope.
Prvog dana predavanja led je probio Klaudio Ladavac, 3D dizajner sa užom specijalnosti u oblasti envajormenta i dizajna proizvoda. Prve korake u svet dizajna pravi kao grafički dizajner, a malo kasnije se upoznaje sa programom VUE gde u naredne 3 godine modeluje 3D okruženja (environments), a zatim počinje sa upotrebom Maya i Photoshopa. Trenutno radi kao frilenser za firmu Arapski Emirata. Njegov portfolio možete videti na Artstation.
Ubrzo posle prvog predavanja na podijum je izašao i Puškarić Igor, koncept 3D artist iz Slavnoskog broda, koji prve korake pravi u studiju Taitale, gde se odmah priključuje timu koji već radi na igrici NOVUS AETERNO. Početak je bio težak jer nije imao nikakvog iskustva, ali uz pomoć starijih i iskusnijih kolega počinje da uči tajne zanata. Modele uglavnom modeluje u u Z-Brush i 3DMax. Trenutno radi u FPX studio iz Slavnoskog Broda. Jedna od stvari koja je Igora izdvojila od ostalih predavača je interaktivna prezentacija koja je urađena u saradnji sa studiom u kome radi. Igorov asistent je bio jedan mali robot koji je na zidu virtuelne prostorije iz svoje glave projektovao slajdove prezentacije, na kraju prezentacije umiljati robot se pretvorio u robota-cudoviste.
Posle kraće pauze usledila su predavanja koncept artista Bojana Kutoranovića i Nenanda Gojkovića iz Srbije.
Bojan Koturanović iz Kraljeva je tokom predavanja govorio o konceptima na kojima radi, kao i o drugim kolegama koji ga inspirišu, gde posebno izdvaja Vitaly Bulgarov. Tokom predavanja na video bimu smo mogli videti timelapse video izrade njegovih modela u Modo i Zbrush-u. Posebna interesovanje kod publike je privuklo modelovanje u Modo, jer mnogi iz publike su se prvi put sreli sa njim. Razlog upotrebe Modo-a Bojan vidi u tome što je mnogo više user-friendly u odnosu na Maya.
Nenad Gojković iz Beograda je predstavio svoj način rada. Za razlika od ostalih predavača, Nenad koristi SketchUp za izradu svojih modela. Nenadovi radovi uglavnom spadaju u oblast oružja i teških transportnih vozila. Posebno bih pohvalio Nenadovu prezentaciju pošto je grafički bila veoma jasna i zanimljiva, pogotovo što je u njoj pokazao svoj “put” stvaranja modela.
Posle 3D-a u igricama, na red su došli vizuelni efekti za film. Sa osnovama ovog zanata nas je upoznao VFX supervizor i vlasnik Momentum studija, Kristijan Mršić. Karijeru je počeo na omladinskoj televiziji sa nepunih 19 godina kao dizajner uvodnih špica već tada koristeći dostupne 3D alate. Zatim počinje da radi na HRT-u u 3D grafici dalje razvijajući znanje i po prvi put compositing (Fusion 1.0), posle koje prelazi u firmu Vizije gde zajedno sa timom izvrsnih 3D umetnika pomeraju granice mogućeg. Svoj prvi angažman kao VFX supervizor pamti po prvoj reklami za vodu Janu (tek kreiran, a danas vrlo poznati brand) gde ne samo da je odradio superviziju već i napravio gotovo sve VFX kadrove. Svoj početak karijere u VFX opisuje kao “čovek u pustinji koji pokušava da napravi piramidu, a povremeno upozna jos nekog pustinjaka koga isto interesuju piramide”. Kasnije upoznaje još nekoliko “pustinjaka” (kroz šalu po njegovim rečima: ukupno 2,5) i sa njima počinje da radi na VFX-u dokumentarnog-istorijskog filma Hrvatski Kraljevi.
Tokom predavanja upoznaje nas sa svojim DEADMAN SYSTEM v3.0, koji je koristio da bi bojno polje prekrio sa 14000 mrtvih vojnika. Ovaj sistem se sastoji od pravljenja modela mrtvih vojnika photogrammetry metodom u program Agisoft, koji se zatim i pročiste u Maya, i uz pomoću X-Gen particular sistema raspodele po bojnom polju. Primena ovog softvera je daleko šira, pa se može koristiti u bilo kojem 3D programu. Jedan od razloga što se koristi ovaj način izrade mrtvih vojnika je brzina izrade modela i njihovih textura, visokog kvaliteta, kao i mogućnost proizvoljnog osvetljena scene, jer je ambientalno svetlo već prisutno u modelu.
Prvog i drugog dana predavanje je održao Efflam Mercier (19). Među prisutnima se moglo čuti da je veliki talenat. Njegov opus se kreće od bajkovitih predela iznad kojih lete zmajevi do fotorealističnih predela iz njegove mašte. Pošto nas je upoznao sa svojim portfoliom, počeo je kratku radionicu o osvetljavanju scene i modela. Tokom predavanja je bio često prekidan, što očigledno dokazuje zainteresovanost publike za njegovo predavanje. Posle predavanja o osvetljenju upoznao nas je sa programom Marvelous Desinger u kome radi modelovanje odeće. U ovom se programu modeluje odeća u 2D, ali se automatski prevodi u 3D. Zanimljiv podatak je da njegov načina rada čine 20% 3D programi, a 80% Photoshop. U to smo se uverili na predavanju drugog dana kada je u PS-u farbao helikopter koji je prethodno modelovao u Maya. Od jednolične teksture do ofarbanog fotorealističnog helikoptera je prošlo malo više od sat vremena. Publika je bila oduševljena njegovim radom što je dokazao i gromoglasni aplauz. Naravno, farbanje nije bilo završeno do kraja pošto je ostalo da se urade i detalji ( za koje bi mu trebalo još 3-4 sata rada), ali i ovo je bilo dovoljno da nas uveri u svoje znanje i talenat.
Prvo predavanje drugog dana je održao Ivan Santić, organizator konferencije, koji je već tokom studija u Švedskoj (Hyper Island) došao u kontakt sa renomiranim konsalting firmama i reklamnim agencijama. Na taj način je stekao kasnije svoja prva iskustva sa klijentima kao što su Bentley, Audi, Hp ili Samsung. Pored koncept radova, predstavio je i svoje radove na polju animacije, posebno iz oblasti automobilske industrije. Transparentnost čini bitnu karakteristiku njegovih radova. Ona se ogleda u mogućnosti gledaoca da istovremeno sagleda spoljašnost i unutrašnjost proizvoda bez obira radi li se o automobilu ili njegovim sastavnim delovima. Tokom predavanja je takođe objasnio koliko je bitna dobra komunikacija između klijenta i dizajnera: “Međusobno povjerenje najviše dolazi do izražaja u projektima gde je dugotrajan proces izrade.” Druga polovina predavanja je bila posvećena relevatnnim trendovima i 3D industrijskim standardima. Na temelju svojih radova i primera drugih autora objedinio je današnji dizajn na području science fiction filmova i igara.
Treći predavac drugog dana je bio Edon Guraziu (18), koncept artist. Edon koristi Maya i Photoshop. Za razliku od Efflama koji svoj dizajan zasniva na intuiciji, Edon pre početka rada sprovodi istraživanje o upotrebi predmeta koji se dizajnira. Portfolio njegovih radova uglavnom čine futurističko oružje, ali može se naći i biomehanika. Tokom prezentacije smo mogli da saznamo da vizuelni jezik dizajnera treba biti razumljiv korisniku, tj. ne sme se dozvoliti da korisnik bude zbunjen. Karakteristika dobrog dizajnera je da u svoje radove unosi inovacije, što je Edon opravdao. Što se tiče envajrmenta, inspiraciju traži u realnim pejzažima. Edon je uglavnom opisivao svoj stil radova i ovo je bila jedna od najposećenijih prezentacija. Na kraju predavanja je dobio gromoglasni aplauz.
Posle Edona na podijum je izašla gospođica Sophie Charlotte Andresen (24), kreativni konsultant i vuzualista. Pre nego što je otpočela svoju karijeru u svetu digitalne umetnosti, Sophie je studirala prava i političke nauke. Međutim, odlučuje na napusti studentski život i da se posveti sadašnjem zanimanju. Sa svojih 19 godina pod uticajem sajber punk novele Neuromancer i MTV serije Aeon Flux, osniva svoj blog NeuromAEncer koji do sad ima preko 30,000 pratilaca. Neuromaencer danas okuplja mnoge digitalne umetnike koji sarađuju na različitim projektima. Posle uvodnog dela o svom projektu, Sophie nas je upoznala sa svojim radovima i procesu rada. Veći deo njenog rada se sastoji iz traženja fotografija po internetu od 4 do 10 sati dnevno. Fotografije se pažljivo biraju tako da kada se spoje zajedno pričaju jednu priču. Zatim se spajanje i postprodukcija vrši u Photoshopu. Veoma bitan element njenih radova je i boja, jer na osnovu boje ljudi stiču utisak o konceptu. Neki ljudi vide previše nasilja, tame i postapokaliptičnih elemnata u njenim radovima, dok s druge strane postoje i ljudi koje vide sasvim suprotno.
Predavanje je bilo nekoliko puta prekinuto pitanjima publike, a jedno od pitanja se odnosilo i na autorska prava fotografija koje koristi u svojim radovima. Sophie je rekla da je svesna problema oko kršenja autorskih prava i da je u početku imala problema oko toga, pošto mnogi autori su se žalili na modifikacije svoji radova. Međutim, danas kada je postala prepoznatljiva po svojoj platformi, autorima prija ako objavi neku njihovu fotografiju ili deo fotografije. Njena platforma je nekomercijalna, a kada objavi rad uz njega stavlja ko je autor ili autori ako je foto manipulacija u pitanju.
Poslednje predavanje prvog i drugog dana bilo je posvećeno V-Ray i Bledneru. Andrei Izrantcev nam je ispričao kako je počeo da se interesuje za 3D i šta predstavlja njegovo istriživanje na integraciji V-Ray u Blender. Strast za open-source programima i modelovanjem u Blenderu su ga odveli ka tome da se priključi V-Ray timu i da bude stalno zapošljen u Chaos Group. Na kraju predavanja je organizovao mali kviz, a pitanje je bilo: Od 10 filmova koji su nominovani za Oskara, koliko njih je koristilo V-Ray za rendering? Usledilo je nekoliko netačnih odgovora iz publike, ali je Bojan Koturanović prvi dao tačan odgovor (7 filmova) i dobio je 3 meseca licence za korisćenje V-Ray-a.
Opšti utisak o konfernciji je jako pozitivan. Kvalitet predavača, dobra oranizacija i gostoprimstvo oragnizatora su za svaku pohvalu i nadam se da će i sledeće godine biti oragnizovano predavanje. Iz Zagreba nosim pozitivne utiske o ljudima koje sam upoznao i nadam se da ćemo se viditi i sledeće godine. Čitamo se do sledeće konferencije!
Fotografije i tekst: Zlatko Milojičić
1 comment