VFX Serbia: Pričamo sa Lazarom Bodrožom, vizualnim umetnikom i rediteljem iz Beograda. Lazare, reci nam nešto o sebi?
Lazar: Rođen sam na Preobraženje 1983. godine u Beogradu. Završio sam Fakultet Primenjenih Umetnosti u Beogradu, ko-osnivač sam studija Metaklinika i reditelj filma koji se zove Ederlezi Rising odnosno A.I. Rising. To su osnovni biografski podaci, odnosno ta četiri milestone-a, ako zaobiđemo porodičnu intimu, peti milestone bi bio da moj debitnatski film distribuira Lionsgate u Americi, to moram da spomenem, pošto je to podatak koji među producentima i investitorima pali lampice 🙂
VFX Serbia: Da li možeš da nam kažeš nešto o tome kako se desilo to preobraženje od dizajna do režije dugometražnog filma?
Lazar: Mene ljudi često pitaju ”Pa kako ti je sad? Radio si film a i dalje imaš studijo, baviš se studijskim poslom.” mada taj deo rada u studiju nikad nije ni bio ostavljen sa strane sem tokom tih 20 dana snimanja. U suštini sve to je dosta slično, jedina stvar kod snimanja je što imaš to adrenalinsko iskustvo, čudno radno vreme i u tom smislu traži ogromnu koncentraciju, napornije je i generalno je nešto što je prosto jedna skupa rabota ali sve ostalo kao što je priprema rada na filmu, post-produkcija, sve što nije samo snimanje je vrlo slično studijskom poslu, manje-više sediš za kompjuterom i maltretiraš se 🙂
Suštinska razlika je što se radom u studiju najčešće bavim uobličavanjem tuđeg sadržaja bilo da je u pitanju neki proizvod ili korporativna ideologija, dok se radeći na filmu bavim uobličavanjem svog sadržaja što za mene ima tu dodatnu vrednost.
VFX Serbia: Dugo si se bavio statičnom slikom, napuštaš zonu komfora i prelaziš na pokretne slike. Da li je taj prelaz bio prirodan za tebe?
Lazar: Uvek kada imaš dosta priprema i dovoljno prostora za razmišljanje o nečemu, nekako stvari onda na licu mesta kliknu lakše nego sad kad dođeš iznebuha. Što se mene tiče, u estetskom smislu prelaska iz statične u pokretnu sliku, momenat kolorita u pokretnoj slici je negde bio najveća nepoznanica. Pravio sam kratki film Gorski Vijenac pre 13 godina koje bio crno-beli jer nisam znao kako bih uopšte savladao kolorit u pokretnoj slici, to mi je bilo potpuno apstraktno. Ali tako je i u slikarstvu, prvo ovladaš oblikom, pa valerom, pa tek kasnije bojom. Zato sam se u radu na A.I. Rising oslonio na direktora fotografije Kostu Glušicu, velikog savremenika poznatog po vrlo upečatljivom vizualnom pristupu. Ono što je meni bilo zanimljivo u radu sa nekim ko je prvenstveno vizualni umetnik kao ja, je to što smo mogli da se pre snimanja, na krajnje intuitivnom nivou, dogovorimo kako bi neka scena trebala da izgleda, što je meni dalo slobodu da se posvetim onim što se dešava ispred kamere, glumcima i emociji. Ovaj projekat mi je pomogao da se rasteretim i distanciram od tog svakodnevnog vizualnog impulsa i da se fokusiram na dramski deo.
VFX Serbia: Pre 10-ak godina pravio si interaktivni film Uber Life. Da li bi radio ponovo nešto slično?
Lazar: To pitanje se pokrenulo nedavno, kada se pojavila specijalna epizoda Black Mirror-a na Netflix-u Bandersnatch. Uber Life je izašao 2010. godine, u vreme kada je DVD zamirao kao medij a internet nije još bio dostigao zadovoljavajuće brzine streaming-a, tako da je taj projekat možda bio tehnološki malo ispred vremena, teško je bilo izabrati odgovarajuće pakovanje. Verovatno bih se ponovo bavio interaktivnim filmom, mada su mi trenutno zanimljivije tradicionalne duže forme.
VFX Serbia: Da li pratiš šta se dešava na polju virtualne produkcije i realtime renderinga?
Lazar: To je sve muzika za moje uši 🙂 Mislim da smo tu na pragu jedne ozbiljne revolucije i demokratizacije. Demokratizacije koja će neminovno voditi u devalvaciju procesa slično kao kada su se pojavile DSLR kamere 2009. godine napravivši revoluciju u snimanju slike da bi samo nekoliko godina kasnije postale prevaziđene, ostavljajući ogroman uticaj na određene estetske i tehnološke kriterijume. Svakako da realtime rendering tehnologije na čelu sa Unreal-om predstavljaju vrlo zanimljiv alat pogotovo za nelinerane forme, ali lično mislim da se tome možda pridaje malo veći značaj i da će film ipak ostati dominantan. Pogledajte samo koliko se VR koprca i muči a svi se slažu da je to jedna vrlo potentna tehnologija, ali opet nikako da zaživi. Ali ima nade!
VFX Serbia: Da se vratimo na A.I. Rising. U kom momentu pravljenje filma si ti osetio da će da funkcioniše, da radiš pravu stvar?
Lazar: Blaga strepnja i pitanje da li se radi prava stvar su postojali sve vreme, izprepletano, naravno osećaj da radiš pravu stvar je ipak prevladao. Radiš nešto što je zanimljivo i što te uzbuđuje a sa druge stranje bojazan da to ne ode u nekom neželjenom, neplaniranom pravcu, da se ne pogubim u tom moru mogućnosti koje film kao medij donosi. Sve u svemu jedan šizofren proces. Dodatnu motivaciju mi je davala činjenica da je jako malo ljudi verovalo u film, jer kad nekom kažeš da snimaš SF u Srbiji sa porno glumicom, većina ljudi te gleda kao da nisi normalan ili da se sprdaš. Ali verovatno naj katarzičniji momenti u celom procesu su se dešavali devet meseci pred premijeru, u trenutku kada se završavala finalna montaža i film je prolazio kroz fazu finalnog šminkanja efekata i color grading-a, kada sam doživeo neku vrstu prosvetljenja i počeo da donosim niz vrlo bitnih odluka skoro potpuno automatizovano, oslobođen sopstvenog ega i kada je neki profesionalac u meni preuzeo kontrolu. Zanimljivo iskustvo prožeto umorom i četrnaestočasovnim radnim vremenom kada shvatiš za šta si sve sposoban kada te premijera natera.
VFX Serbia: Reci nam da li bi eventualno promenio nešto u budućnosti u svom pristupu pravljena filma?
Lazar: Ako umemo u obzir okolnosti zemlje u kojoj živimo i okruženja u kom radimo, koje je za neke stvari dobro a za neke nije, verovatno bih veliki deo uradio brže i manje bih imao zabluda. Generalno, mislim da mi ovde u Srbiji nismo verzirani u pravljenu filmova van nekog zadatog realističkog okvira i da kao reditelj moraš da predvidiš niz problema na koje ćeš naići u procesu. Na primer u Holivudu reditelj ne mora da vlada svakim aspektom pravljenja filma, ali će biti podržan saradnicima koji će mu u tome pomoći. To je odlika razvijene industrije. Kod nas opet kao reditelj moraš da znaš o svemu po malo a znamo da svestranost može ponekad da odvede u površnost i tu treba biti obazriv. Zaključak je da bih manje vremena trošio na besmislice 🙂 Nadam se da ću možda u budućnosti imati priliku i da pravim film u nekom drugom okruženju, pa ćemo videti hoće li biti nešto bolje.
VFX Serbia: Reci nam da li spremaš nešto novo?
Lazar: Radio sam nedavno kratki film Aurora koji je deo horor antologije Deathcember i koji je jedna mala pokazna vežba da i posle velikih napora oko Ederlezi Rising-a i dalje možemo da proizvedemo nešto slično u produkcionom smislu. Drago mi je da sam učestvovao u tom omnibusu ali sam shvatio da mi ta petominutna forma ne prija, preduga je za neki spotovsko-trejlerski pristup a prekratka da se ispriča kompleksnija dramska priča, barem u mom slučaju.
Aurora – Teaser
U pripremi imam jedan zanimljiv projekat sa autorkim timom sa kojim sam radio i A.I. Rising. Po sredi je klaustofobična melodrama u distopijskom okruženju, film koji je produkciono dosta sličan mom prvencu, ali ima znatno realističniji ton.
Takođe radim već godinu dana na svom prvom američkom filmu sa piscima iz Australije i producentom iz Los Anđelesa, toliko mogu da kažem sa sada, i da smo trenutno u fazi traženja talenta za glavnu žensku ulogu. Videćemo kako će se stvari odvijati, statistika je neumoljiva, i iskustvo nam poručuje da verovanto neće biti “ništa od toga” ali kako kažu – u rovovima nema mesta za ateiste.
VFX Serbia: Lepo rečeno. Na A.I. Rising si radio efekte sa nekoliko domaćih studija, reci nam nešto o toj saradnji?
Lazar: Za vizualne efekte su bili zaduženi najvećim delom Primer Studio i Fried koji je radio apstraktne, snolike sekvence. Taj proces je trajao dosta dugo iz prostog razloga jer smo imali 150 kadrova određena za razne intervencije, od jednostavnih čišćenja, kompozitinga do potpuno 3D generisanih kadrova. Naša ideja je bila da krenemo sa što više stvari simultano tako da smo skoro u svakom trenutku krčkali veliki broj kadrova i to je bilo dosta naporno. Meni je to bilo zanimljivo kreativno iskustvo koje je trajalo preko godinu dana i gde sam shvatio kako to sve funkcioniše i kako bi se stvari mogle optimizovati u bućnosti. Činjenica je da u Srbiji ne postoje mnogoljudni VFX studiji ali s druge strane imamo jake individualce, artiste sa kojima se može komunicirati.
A.I. Rising – Trailer
VFX Serbia: Da li si možda razmišljao o angažovanju VFX supervizora koji bi ti to sve olakšao?
Lazar: Mi nismo imali budžet za VFX supervizora od strane produkcije, ali se nadam da će na nekom od sledećih projekata produkcioni okvir to dozvoliti 🙂
VFX Serbia: Šta ti se sviđa u domaćoj kinematografiji i zašto?
Lazar: Mladi autori koji dođu sa svojom jedinstvenom vizijom, uglavnom u oblasti art house filma, i donesu neku novu energiju su meni lično najzanimljiviji. Gotovo po pravilo to su debitantski filmovi. Sa druge strane postoje domaći guilty-pleasure sadržaji koje većina ljudi koji žive ovde gledaju ili prate. Nekako, produkcijski gledano, film ispadne naj-amaterskija forma kod nas, iza stranih filmskih servisa, advertajzing servisa i domaćeg serijskog programa. Zanimljivo je da se TV produkcija nalazi u jednom istorijskom momentu gde poptuno dominira scenom. Sada ostaje da se vidi koliko će to da traje i da li smo sposobni da taj proizvod zapakujemo i eventualno prodamo negde preko, idealno globalno.
VFX Serbia: Kao neko čiji film se distribuira worldwide, jel imaš neki savet?
Lazar: Pa tu mogu da igraju dve stvari: ili si genije ili je u pitanju ogromna posvećenost. Kod mene je bio ovaj drugi slučaj. Ja sam na filmu od 85 minuta radio intenzivno 2 godine. E sad kad ti imaš serijal od 12 epizoda koji mora da se isporuči za 6 meseci…
VFX Serbia: Šta ti se sviđa u stranoj kinematografiji?
Lazar: Ja imam tu vrstu zavisnosti da idem u bioskop barem jednom nedeljno, koja je sve jača i jača i mislim da to nije samo kod mene, već kod velikog broja ljudi jer je to momenat gde ti dođeš i 2 sata te niko ne cima i ti naravno iz pristojnosti nisi aktivan na telefonu i koliko toliko se posvetiš nekom sadržaju.
Kada je repertoar slab, onda je tu Kinoteka. Dobra stvar kod starenja je što se sve slabije sećam filmova koje sam gledao pre više od 10 ili 15 godina, tako da mogu opet da ih gledam 🙂
Zbog profesionalne radoznalosti trenutno pratim sve što je u domenu low budget SF-a ili trilera sa elementima fantazije i zanimljive su mi specijalizovane selekcije festivala kao što su Midnight Madnes u Torontu (TIFF), Midnight na Sundance-u, glavna selekcija SXSW, Sitges-a i slično.
Sad sam baš skoro gledao film koji se zove Starfish koji je ove godine bio u selekciji Noves Visions na festivalu u Sitgesu, u istoj selekciji gde smo mi imali špansku premijeru prošle godine. Starfish je vrlo interesantan film, urađen minimalnim sredstvima, onako eteričan u svojoj strukturi ali zanimljiv kao autorska vizija. Gledam i neke serije, ali se na konzumentskom nivou sve više vraćam filmu kao zaokruženoj formi.
VFX Serbia: Preporuči nam par stvari za obavezno gledanje?
Lazar: Pa da ne bi ljude zamarao sa preporučivanjem klasika i instant klasika, izdvojiću nekoliko indy SF filmova koji su izašli poslednjih godina, a koje je pored većine vaših čitalaca, verovatno prošla nezapaženo, pa vredi baciti oko…
- Monsters (2010) u režiji Gareth Edwards-a
- Beyond the Black Rainbow (2010) u režiji Panos Cosmatos-a
- Another Earth (2011) od autorke Brit Marling
- LUZ (2018) Tilmana Singera
- Starfish (2018) reditelja i muzičara A.T. White-a
VFX Serbia: Kada bi morao da izdvojiš neki film sa vizualnim efektima koji je na tebe ostavio najači ustisak, koji bi to film bio?
Lazar: Pa ako ne računamo Avatar koji je definitivno revolucinaran u nekoliko domena, mislim da je Dawn of the Planet of the Apes momenat kada su svi shvatili da je đavo odneo šalu i gde su ti kompjuterski generisani likovi uspeli da prenesu emociju na pravi način.
VFX Serbia: Ove godine zatvaraš CGA Belgrade, reci nam malo o tome.
Lazar: Pa to će biti jedno sažeto bildungsroman predavanje o filmu A.I. Rising, od inicijalna ideje do distribucije preko snimanja i drugih tema, sveobuhvatno-ispovednog tipa bez mnogo mistifikacije, da prosto ljudi iz prve ruke dobiju informacije o celom procesu.
Muzički spot za LP Duo – Analog Love
Drago mi je da sam deo CGA konferencije i mislim da je dobro što ljudi mogu da podignu glavu i naprave nešto što nije strogo komercijalnog karaktera nego nešto što popularizuje esnaf i pokušava da ga poveže sa drugim esnafima i drugim umetničkim oblastima i to je ono što je na kraju dana dragoceno.
Zahvaljujemo se Lazaru na izdvojenom vremenu i želimo mu sve najbolje u budućnosti.