Dobrodošli u naš detaljni razgovor sa studentkinjom smera Vizualni Efekti, Animacija i Gejm Art (VEAGA) Fakulteta Dramskih Umetnosti u Beogradu, Natalijom Lazić.
Danas imamo jedinstvenu priliku da se upustimo u Natalijino putovanje, u kojem je ona uspešno savladala izazove pripreme i uspešnog prolaska prijemnog ispita, i koja trenutno izučava ovaj novi smer na Fakultetu Dramskih Umetnosti. Cilj ovog intervjua je da osvetlimo proces pripreme za prijemni ispit i svakodnevni život studenta na VEAGA smeru, pružajući bitne uvide za buduće umetnike i tehničare. Naša gošća će podeliti svoja lična iskustva, savete i preporuke, nudeći iz prve ruke perspektivu o tome šta je potrebno da bi se uspelo u polaganju prijemnog ispita i biti uspešan u svetu kompjuterske grafike.
Bilo da ste srednjoškolac koji razmišlja o budućnosti u vizuelnim efektima, roditelj koji želi da bolje razume ovo polje ili jednostavno entuzijasta digitalne umetnosti, ovaj razgovor obećava da će biti prosvetljujući i inspirativan. Stoga, opustite se i pridružite nam se dok istražujemo uzbudljivo putovanje kroz studije vizuelnih efekata, animacije i gejm art-a.
Kada ste prvi put postali zainteresovani za vizuelne umetnosti i kompjutersku grafiku i šta vas je inspirisalo da to akademski istražujete?
Interesujem se za vizuelne umenosti još od vrlo malih nogu, jer sam oduvek bila vizuelno orjentisana osoba – još kao dete, najlakše sam pamtila, učila i shvatala uz pomoć vizuelnih nadražaja. Još kao mala počela sam da ispoljavam znakove visoke kreativnosti i tada sam shvatila da svoju inspiraciju nalazim u vizuelnoj percepciji svoje okoline. Crtani filmovi i ilustrovane knjige koje sam “konzumirala” u formativnom periodu su učinili baš to – formirali me, učestvovali u mom razvoju i određeni njihovi aspekti prisutni su u mom radu i dan danas.
Isprva sam mislila da će moj put kroz svet vizuelnih umetnosti biti više tradicionalnog karaktera, međutm, provevši godinu dana studirajući ilustraciju na drugom fakultetu sa izričito tradicionalnim pristupom umetnosti, shvatila sam da bi za mene lično bila idealna neka zdrava kombinacija tradicionalnog (analognog) i savremenog (digitalnog) pristupa vizuelnim umetnostima. To me je odvelo na pravi put, i našla sam se ovde gde sam sada.
Kako ste se pripremali za prijemni ispit i koje resurse ili studijske materijale ste smatrali najkorisnijim?
Moj prioritet tokom spremanja prijemnog ispita bilo je to da se fokusiram na izradu pristupnih radova (fotošop montaža, storyboard i ideja za video igru). Kako je fotošop relativno jednostavan zadatak pretežno tehničke prirode, njega sam prvo obavila, a potom se okrenula ostalim radovima.
Konsultovala sam prijatelja koji studira filmsku režiju, i prijateljicu koja studira kameru, i oni su mi znatno pomogli oko tehničke ispravnosti storyboard-a, pobrinuvši se da mi raspored planova bude tehnički ispravan i da generalna kompozicija ima smisla.
Za video igru, samo sam pustila mašti na volju i prepustila se inspiraciji koja je potekla iz drugih igara koje volim da igram, kao i nekom maštanju o tome kakva bi bila igra koju ja osmišljam, pri čemu sam takođe imala pomoć od dvoje svojih prijatelja koji su još veći zaljubljenici u video igrice od mene, i oni su mi dali fantastičan input. Završenu ideju za video igru sam razdelila prijateljima i porodici, i ispitala ih za mišljenja, pa sam i njihove kritike uzela u obzir za finalnu verziju.
Tokom procesa izrade pristupnih radova, trudila sam se da se što više okružim filmovima, igrama, dokumentarcima, knjigama i predavanjima vezanim za industriju. Na jutjubu sam gledala dokumentarce o vizuelnim efektima i o istoriji animacije i video igara, gledala sam predavanja čuvenih game developer-a na gejming konferencijama, istraživala istoriju velikih studija za animaciju i slično. Takođe sam se trudila da pratim sve aktuelne događaje iz industrije – koji filmovi i igre izlaze, koji osvajaju nagrade, koji su velikani iz industrije aktuelni, kako na stranom, tako i na domaćem tržištu. Sve vreme sam imala veliku svesku u koju sam zapisivala sve relevantne podatke i koju bih povremeno listala.
Pre svega ovoga, imala sam fantastičan razgovor sa animatorkom Anom Uzelac, koja je podelila sa mnom svoja iskustva iz industrije, provela me kroz svoj studio Bunker VFX, ohrabrila me da se prijavim za ovaj smer i kasnije mi dala feedback na moje pristupne radove, na čemu sam joj neizmerno zahvalna.
Da li ste prisustvovali radionicama, online kursevima ili stekli neke sertifikate vezane za vizuelne umetnosti pre nego što ste se prijavili?
Kao mala sam provela mnogo godina u slikarskoj radionici za nadarenu decu u mom rodnom gradu, a u osnovnoj školi sam učestvovala u jednoj radionici vezanoj za film. Tokom srednje škole sam takođe pohađala jednu gimnazijsku slikarsku sekciju, i kasnije otišla na studije ilustracije posle višemesečnih intenzivnih priprema, prvo u vidu privatnih časova, a potom u ateljeu. Nakon toga, napustivši ilustraciju, provela sam godinu i po dana intenzivno slikajući i crtajući svakog dana između 6 i 12 sati dnevno, pod mentorstvom jednog profesora sa kojim sam se usavršavala. Preko tog profesora sam kasnije i saznala za ovaj smer i aplicirala za prijemni.
Na učenju kojih veština ili softvera ste se fokusirali pre nego što ste se prijavili i zašto?
Kao što sam već spomenula, pre prijave na ovaj fakultet sam provela godinu dana na studijama ilustracije na drugom fakultetu, a ove studije su bile vrlo orjentisane na tradicioalne umetnosti, ja sam bila (i ostala) veliki, okoreli likovnjak, pa sam se usavršavala u slikanju i crtanju, sa primesama vajanja i šivenja, ali sa najvećim akcentom na slikarstvu. Obrazovanje u softverima mi je tada bilo vrlo oskudno, osim što sam baratala softverima Procreate, Adobe Photoshop i Lightroom, kao i Final Cut Pro. Zato sada neizmerno uživam u prilici koju imam da u vrhunskim uslovima za rad, sa fantastičnim profesorima i mojim divnim kolegama svladavam veliki broj novih softvera na fakultetu.
Možete li objasniti kako je bio strukturiran prijemni ispit za smer VEAGA i koje vrste sadržaja je pokrivao?
Za početak, potrebno je pripremiti tri pristupna rada: storyboard u 12 sličica, montažu u Photo Shop-u koja sadrži najmanje 5 elemenata i ideju za video igru u vidu izmontiranog trominutnog videa sa svim informacijama o ideji.
Pored toga, kandidati mogu da uključe i bilo kakve svoje radove koje bi želeli da pokažu, bilo da su to crteži, 3D modeli, video igre, druge montaže, kratke animacije i sl.
Nakon što su sve ovo pripremili i poslali, kandidati dolaze na prvi dan prijemnog ispita, gde ih očekuje test opšte kulture i informisanosti. Njihov uspeh na ovom testu sabira se sa ocenama komisije za pristupne radove, i na osnovu ovog zbira studenti odlaze u drugi krug.
U drugom krugu, kandidati prezentuju svoje pristupne radove pred komisijom i imaju priliku da pored svojih radova, predstave i sebe, svoja interesovanja, omiljene filmove, knjige, umetnike, i generalno razmene mišljenja i utiske o industriji, umetnosti i kulturi sa komisijom.
Zatim sledi treći i poslednji krug, gde kandidati dolaze na fakultet i tu dobijaju određen kreativan zadatak koji ispunjavaju na licu mesta, i potom diskutuju o njemu sa komisijom.
Da li ste se suočili s nekim posebnim izazovima tokom prijemnog ispita i kako ste ih prevazišli?
Kreativni deo trećeg kruga na mom prijemnom ispitu je bio da dizajniramo karaktera i potom ga izanimiramo u sprajt napad. Ja sam dizajnirala lika koji treba da predstavlja lovca, i dala sam mu lovačku pušku, dvocevku. To je izgledalo dobro na koncept art-u, ali u animaciji sam pogrešila – nisam znala kako se drži dvocevka, pa umesto da je nasloni na rame, moj karakter ju je držao kao bazuku.
Komisija mi ovo, naravno, nije zamerila, štaviše, bilo im je smešno, ali ipak me je naučilo bitnu lekciju: da moram bolje da poznajem i podrobnije da istražim elemente koje uključujem u koncept art.
Možete li opisati tipičnu nedelju na fakultetu na vašem programu?
Kako smo se ove godine razdelili na tri smera: Vizuelne efekte, Animaciju i Gejm Art, raspored predavanja nam varira u zavisnosti od toga koji smer i koje izborne predmete smo odabrali. Međutim, ono što nam je svima zajedničko je da generalno imamo puno slobodnog vremena, koje koristimo za samostalni rad na raznim projektima iz različitih predmeta, koristeći radne stanice koje ima svaki student ovog smera, i koje su odstupne u bilo koje doba svakog dana i do kasno u noć.
Takođe, svi petkom šaljemo Weekly – to je mail koji šaljemo svojim profesorima u kojima delimo sa njima sve što smo radili tokom protekle nedelje, kakav smo napredak postigli, koje nedoumice imamo u radu, da li nam je potrebna pomoć sa nečim, i šta nam je plan za sledeći korak.
Šta je najuzbudljiviji projekat ili predmet na kojem ste do sada radili i zašto?
Tokom prve godine, imali smo priliku da napravimo animirani film koristeći dve kombinovane tehnike. Koleginica i ja smo ga radile u paru i koristile smo kombinaciju paper cut out stop motion tehnike sa digitalnom 2d tehnikom. Napravile smo pozadine i interakcije od papira i animirale ih koristeći Dragonframe, a zatim smo kasnije dodale karaktera u Toon Boom Harmony-ju. Ovo mi je omiljeni projekat ne samo zato što je bilo zabavno osmišljavati i izvoditi film kroz upoznavanje novih softvera i opreme, već i zbog osećanja ispunjenosti koje donosi pretočivanje originalne ideje u film i gledanje kako ta ideja oživljava.
Kako usklađujete praktične i teorijske aspekte vaših studija?
Na našem smeru, praktičan rad je mnogo češći i zastupljeniji od učenja teorije, što mislim da je vrlo korisno. Teorija se možda najviše vezuje za predmete filmska režija i montaža, kao i neke izborne predmete. Osim toga prisutna je i u prvim fazama procesa pristupa potpuno nepoznatom softveru, ali je ima jako malo i brzo se savlađuje, nakon čega slede sati i sati vežbanja i upoznavanja sa softverom. Naš smer nas priprema za industriju praktičnim radom i vežbom, jer se iskustvo više vrednuje od teorijskog poznavanja materije.
Kako se održavate u toku s najnovijim trendovima i tehnologijama u kompjuterskoj grafici i koliko je to važno za vaše studije?
Jedna od prednosti upisivanja ovog smera je što se vrlo često pružaju jedinstvene prilike upravo za to. Sa profesorima smo obišli nekoliko VFX studija, uključujući Digitalkraft, Nordeus, Digital Asset Tailors, Ubisoft i 3Lateral, imali smo veliki broj predavanja sa gostujućim predavačima koji su eksperti iz industrije i držali smo štand na Games.con-u. Ove godine smo posetili festival animacije Animanima u Čačku, Unreal Day u Beogradu i dobili čast da slušamo predmet “3Dmodelovanje” od eksperata iz struke Miloša Vukovića i Pavla Kostića iz Ubisoft-a, koji su nam se pridružili kao nastavnici van radnog odnosa da sa nama podele svoje iskustvo i znanje.
Možete li podeliti neke resurse, zajednice ili grupe koje su vam bile od koristi tokom vaših studija?
Tokom pripreme za upis, kao i tokom samih studija, ono što je na ovom fakultetu vrlo važno su ostvarena poznanstva sa kolegama, ne samo sa smera na kome smo, već i sa drugim smerovima. Do sada smo moje kolege i ja imali zadovoljstvo da sarađujemo sa svojim kolegama sa smerova za filmsku režiju, montažu, zvuk, produkciju, dramaturgiju i kameru. Studenti FDU neminovno postaju deo zajednice koja ima vrlo funkcionalan pipeline, gde u većini projekata najčešće učestvuje veliki broj smerova zajedno, što je odlična prilika ne samo da se upoznaju novi ljudi i steknu prijatelji, već i da se mnogo nauči, stekne iskustvo i pripremi za posao i industriju sa najboljom idejom o tome kako će život izgledati nakon što završimo fakultet.
Koji savet biste dali nekome ko razmišlja o tome da se prijavi za smer VEAGA?
Moj savet bi bio da svako ko razmišlja o ovom smeru pristupi prijemnom sa što manje stresa, da ne preteruje sa brigom i nerviranjem, da se maksimalno okruži studentima koji sa prijemnim imaju iskustva, da od njih nauči što više može, da temeljno izuči literaturu, pogleda što više dokumentaraca vezano za materiju ispita, da bude u toku sa trenutnim dešavanjima, novostima i aktuelnim filmovima, igrama i ličnostima iz industrije…
Takođe, da dobro preispita sebe i da zaključi svoje omiljene filmove, igre, knjige, umetnike, da razmisli o tome šta voli u vezi sa njima i da bude u stanju da elaborira o njima za slučaj da bude potrebno.
Poslednja, i najvažnija stvar je: komisija vidi ako se kandidat pravi da je nešto što nije, ako im govori stvari koje misli da oni žele da čuju, ako se trudi da ih impresionira… Način da se impresionira komisija nije da im kandidat kaže ono što misli da oni žele da čuju ili da im donese ono što misli da bi se njima svidelo, već je način da ih osvoji to da sebe prikaže u najboljem mogućem svetlu. Komisija traži potencijal, i ako ga ima, oni će ga videti. Sve što kandidat treba da uradi je da bude svoj i da ima samopouzdanja, ali da pokaže i skromnost i želju za napretkom i učenjem.
Gledajući unazad, postoji li nešto što biste voleli da ste znali pre nego što ste počeli studije vizuelnih efekata?
Mom upisu na ovaj fakultet prethodilo je par godina lutanja i traženja sebe, ispitivanja različitih ambicija, povremenih razočaranja, nekoliko promena plana i generalnog predomišljanja. Volela bih da sam pre upisa znala da će na kraju sve leći na svoje, da ću se pronaći i konačno “skrasiti” na jednoj putanji kojom sam odabrala da krenem, da ću voleti svoj fakultet, uživati da provodim vreme na njemu, sprijateljiti se sa kolegama, sa zabavom i entuzijazmom ispunjavati zadatke i usput mnogo naučiti.
Zahvaljujemo se Nataliji na lepom intervjuu i savetima za mlade umetnike.
Informacije o smeru Vizuelni Efekti, Animacija i Game Art možete naći na sledećim linkovima.
Fakultet Dramskih Umetnosti,
Facebook, LinkedIn,
Linkedin Post o rasporedu konsultacija
Leave a Reply