Virtuelan realnost je novo i nepoznato polje u oblasti medija, čija se primena i korišćenje još uvek istražuje. Granica između filma i video igara postaje sve manje primetna, a virtuelna realnost nastoji da tu granicu potpuno izbirše. Da se u svetu sve više istražuje u oblasti virtulene realnosti pokazao je i FMX 2017, a Zoran Krstić nam prenosi svoja zapžanja i utiske s njega.
FMX 2017. je trebalo da odgovori na pitanje: Dešava li se upravo virtuelna revolucija? Bilo je dosta reči o virtuelnoj stvarnosti, virtuelnoj produkciji, ali ono što najviše miriše na revoluciju je uplitanje game engina-a u filmsku i advertajzing industriju, gde se po prvi put pojavljuje čarobni pojam real-time.
Ako krenemo redom, i pozabavimo se pre svega terminologijom, dolazimo do toga da je VR zapravo 360 video, koji je istovremeno stereoscopic i interaktivan, odnosno omogućava kretanje u virtualnom prostoru. VR je trenutno veoma popularna stvar, za šta je potreban recimo HTC Vive za potpuni doživljaj, ili delimični, za šta je dovoljan samo telefon pomoću čijeg žiroskopa se gledaju 360 video kanali na internetu.
Gigant Google od početka pokušava da zauzme glavnu ulogu u ovom prostoru. Počev od gotovo besplatnog Cardboard-a, i novijeg Daydream uređaja (opet relativno jeftinog s obzirom da ima i kontroler) u koje se stavlja telefon, pa sve do VR produkcije, Google Spotlight Stories, čiji je kreativni direktor čuveni ex-Pixar autor Jan Pinkava. Oni su u Štutgartu predstavili Pearl, prvi VR projekat koji je nominovan za nagradu Oskar.
Analiza ovog kratkog filma pokazuje koliko je zapravo zahtevna i komplikovana VR produkcija. Iako linerna priča traje 5 minuta, truda i novca je potrošeno kao da se radi o dugometražnom animiranom filmu. Posebna pažnja je posvećena zvuku, kako bi gledalac koji je smešten na suvozačkom sedištu imao što bolji utisak da je zaista prisutan u starom automobilu sa muzikalnim ocem i ćerkom čije odrastanje priča prati.
VR je mlad medij, koji razvija tek svoj “filmski jezik”. Tako, recimo, jedno od osnovnih pitanja je kako usmeriti pažnju gledaoca, koji za razliku od filma, ima slobodu da bude okrenut na bilu koju stranu. Dakle, postoji velika šansa da neki od važnih momenata bude propuštem, ili pak dalji tok radnje onemogućen. Zato pored navođenja kompozicijom, smerom kretanja, ili audio nadražajima, podnekad se aktivitaju i pomoćni karakteri kojima je jedini zadatak da skrenu pažnju gledaoca na pravu stranu. Iako dalji kreativni razvoj VR-a još uvek ne možemo u potpunosti da sagledamo, sasvim je jasno da je produkcijski izuzetno zahtevan, što može da dovede u pitanje njegovu budućnost, barem u okviru filmske industrije. S druge strane upotreba VR-a izvan industrije zabave nagoveštava neslućenu ekspanziju, jer dovodi do značajnih ušteda. Arhitekte i inženjeri već sada mogu da se prošetaju po svojim zgradama koje još nisu izgrađene, i tako u najranijoj fazi otkriju potencijalne nedostatke. Za njih je ovo zaista revolucionarna tehnologija, a u gradu automobila, naravno, poseban akcenat na konferenciji stavljen je na njenu upotrebu u auto industriji.
Tako, ni malo slučajno, u centru pažnje bio je Mill-ov Blackbird, auto rig, platforma sa točkovima, koji je osnova za CG, tj. virtuelni auto.
Što nas dovodi do danas posebno popularnog termina virtuelna produkcija.Ona je u Holivudu odavno poznata, još od recimo Polar Express-a, preko Avatara i mnogih drugih, i bila je do sada uglavnom privilegija blockbuster-a. Ali i to se menja. Očekuje se da će vrlo brzo manje nezavisne produkcije imati priliku da uživaju u čarima virtuelne produkcije. To je prvi pokazao kratki film Consruct.
Novina je realtime ili augmented reality. Reditelj i ekipa na monitorima na setu imaju priliku da odmah vide animirane karaktere i pozadinu, umesto motion capture artista i studija u kome se nalaze. To je ipak previz, a ne finalna verzija, jer potrebna je dalja postprodukcija.
Dreamworks je pokazao veoma zanimljivu primenu virtuelne produkcije u animiranom filmu. Pored motion caprure artiste koji je pokretao karakter dečaka, imali su maketu zmaja sa senzorima, čijim pomeranjem se zadaje putanja letenja zmaja i virtuelnu kameru koja sve to prati uživo. Tako je dobijeno instant rešenje za inače dugotrajan proces animacije karaktera i kamere. Pritom se kamerom upravlja manuelno, što je svako prirodnije, i daje bolje rezultate.
Da je reltime (virtuelna) kinematografija, koja daje odmah gotov proizvod,već danas moguća pokazali su zapravo gejmeri, sa igricom Hellblade, na prošlom Sigraph-u. I ovde su bili prisutni, i naravno otkrili da iza realtime finalnog proizvoda zapravo stoje meseci pripreme, u kojima je u njihovom slučaju učestvovao i naš 3Lateral.
Epic Games koji je za ovo zaslužan, kao i virtuelnog karaktera u Rogue One,se udružio i sa Mill-om da bi uz pomoć Blackbird-a imali još na snimanju virtualnog Chevrolet-a u trci sa automobilom budućnosti, u interaktivnom filmu The Human Race. Čitavi timovi obe firme radili su nekoliko meseci kako bi pokazali da je ovo moguće. Svakako neisplativo za jednu reklamu, ali pravo ulaganje u budućnost. Time se i hvale, da je ovo zapravo prototip filma budućnosti u kome ćete u toku projekcije moći da menjate objekte, karaktere i okruženje, kao što ovde uživo može da se menja boja ili model automobila.
Trebamo li se, mi iz industrije ovome radovati? S jedne strane i ne baš. Čitav kreativni proces postprodukcije, lighting, rendering, compositing ubičajan za jedan studio kao što je The Mill, je zapravo urađen unapred. Ovaj put su programeri imali za konsultante artiste, sniman je i pravi auto kao uzor na lokaciji, ali očekuje se da će u skoroj budućnosti čak i za ovako vrhunske rezultate proces u velikoj meri biti automatizovan.
Tako da će i ova, kao i svaka revolucija imati svoje protivnike. Pogotovu kada uskoro na scenu masovno stupe, pored animiranih likova i kreatura, potpuno realistični digitalni (virtelni) ljudi. Ipak, želeli mi to ili ne, sigurno je da će i ova revolucija, kao i prošla koja se ticala digitalizacije, biti neumitna. Mi nešto stariji dobro se sećamo kako su ne tako davno stručnjaci govorili da digitalni zapis nikada neće moći da na dostojan način zameni filmsku traku.
Dakle, ako ne možete da pobedite, pridružite se. Ja to upravo radim i razvijam koncept za igrani film (concept art radi Nenad Kostić Kajla), koji se ceo može realizovati u virtualnoj produkciji. Govori o sumornoj viziji budućnosti, gde ljudi žive pod zemljom, i rade za malobrojne vlasnike, a svoje slobodno vreme provode u virtuelnom svetu. Glavni junak pridružuje se odmetnicima u podzemlju podzemlja, koji žive u pećinama krijući se od policije koja pokušava da ih potpuno istrebi. On pokušava da tu u stvarnom svetu pronađe svoju virtuelnu ženu. Njihova tragična ljubav završiće se na površini zemlje gde će u radiaktivnoj, ali prelepoj prirodi doživeti fatalnu romansu.
U smislu realizacije, ovo je svakako revolucionarna ideja. Biće potrebno da se mnogi,i oni veliki pridruže. Poželite nam sreću, pa ćemo nekom od sledećih ovakvih prilika pričati o tome na kojoj se platformi projekat razvija.
Autor: Zoran Krstić, Open Studio
zoran@openstudio.rs