Bio je 30. april oko ponoći. Sedeći za kompjuterom listao sam news feed FB-a. U jednom trenu ispred očiju mi je prošla fotografija čaše na stolu. Prvo pomislih da je neko okačio fotografiju, a i nije mi privukla pažnju pošto mi je delovalo “obično”. Međutim, par sekundi kasnije, nekako mi se učinilo da je FB grupa CG Record objavila tu fotografiju. Odmah sam sebi postavio pitanje: Zašto jedna FB grupa koja se bavi CGI-jem objavljuje fotografiju ? Vratio sam se par postova nazad, kliknuo na fotogafiju i pročitao u opisu fotografije: “Coffee Table by Dusan Kovic using Arnold Render, Autodesk Maya, and Photoshop“. Prvo sam bio zbunjen, zatim sam bio iznenađen, a na kraju ponosan što je ovo rad jednog momka iz Srbije. Posle dužeg posmatranja mereno u minutama i zagledanja detalja mereno u procentima zumiranjem u Photoshopu, objavio sam ovaj rad na svom zidu i naravno uputio samo reči hvale. FB prijatelji su se u svojim komentarima divili ovom radu, a drugi nisu verovali da je ovo CGI i da je wireframe urađen na osnovu fotografije koja je objavljena, pa je samim tim i ovo prevara.
Da bi smo otklonili svaku sumnju i bliže vas upoznali sa procesom izrade ovog rada, uradili samo intervju sa Dušanom Kovićem iz Novog Sada. Dušan je završio grafičko inženjerstvo i dizajn na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i trenutno radi kao lead animator u Eipixu.
1. U uvodu smo saznali da si završio dizajn na Fakultetu tehničih nauka u Novom Sadu. Odakle interesovanje za 3D i da li se 3D izučava na fakultetu ?
Prvi kontakt sa 3D-om sam doživeo tokom druge godine fakulteta, u vidu 3DS Maxa. To su bile osnovne stvari koje me tada toliko nisu zanimale. U tom periodu sam se više zanimao za Photoshop, Illustrator i uopšte za grafički dizajn. Tu i tamo sam nešto pokušavao u 3DS Maxu, ali nikad ništa posebno nisam napravio, prvenstveno jer mi nije odgovarao način rada u 3DS Max-u.
Krajem 2011. godine dolazim u kontakt sa Maya-om prilikom izrade diplomskog rada. To mi je bilo pravo osveženje u odnosu na 3DS Max i brzo sam je zavoleo. Nakon diplomiranja, počeo sam aktivno da gledam tutoriale preko interneta i da učim sve što je vezano za Maya-u. U tom periodu sam se najviše interesovao za rendering, pre svega jer je moj diplomski rad bio poprilično loš po pitanju kvaliteta rendera. Od tada pa do danas, sve što sam naučio u vezi CGI-a sam učio sam, preko tutoriala i interneta. Nikad se nisam školovao ili išao na neke kurseve.
Ova Boss pedala je jedan od mojih radova iz tog perioda, videlo ga je samo par mojih bližih prijatelja.
2. Pošto radiš u Eipix-u kao Lead animtor. Kako je 3D artista postao animator, koliko animacija ima veze sa 3D i da li postoje neka znanja koje se iz jedne oblasti mogu primeniti u drugu ?
Rad u Eipixu sam počeo na poziciji 3D modeler. Ovo je bio moj ponovni povratak na 3DS max, pošto se on koristi kao glavni 3D alat u Eipixu. Nakon početne muke sa ponovnim vraćanjem na 3DS max, vremenom sam se navikao na njega i krenuo malo više da ga učim, otkrio rigging, animaciju i partikle. Baš u tom periodu Eipix je počeo da raste i bio mu je potreban cinematic timu. Mene su odabrali za tu poziciju i tako je otprilike počela moja zanimacija sa animacijom i After Effects-om. Taj transfer je za mene bio super prilika da se vratim učenju Maya-e, jer u cinematic timu nisam bio vezan za 3DS Max.
U suštini, poprilično je to sve povezano. Pošto koristimo razne tehnike za pravljenje cinematica, često se susrećemo i sa korišćenjem 3D alata u produkciji. Retko radimo full 3D animaciju, uglavnom kombinujemo 2D i 3D tehnike za postizanje rezultata.
3. Tvoj rad Coffee Table je preko noci “zapalio” CGI zajednicu na internetu. Odakle ideja za ovaj rad i zašto baš ovakva postavka objekata ? Da li smatras da otisci pristiju na čaši povećavaju doživljaj kod gledaoca i da nije njih da li bi utisak ostao isti ?
Ideja za Coffe Table je isto tako nastala “preko noći”,tj tokom jednog prepodneva. Sedeo sam kući i pijuckao jutarnju kafu kad sam ugledao zaprljanu času na stolu. Odmah sam počeo da razmišljam o tome kako bih mogao da napravim takav shader za staklo. Uslikao sam čašu da mi posluži kao referenca i bacio se na posao. Prvo sam izmodelovao čašu, razvio UV mape, stavio par svetala, neku HDR sliku za image based lightning i počeo da se igram sa shaderom. Tako nekako je sve i počelo. Pored čaše, na stolu su se našli i ostali objekti koje vidite u renderu, na kraju sam samo dodao pepeljaru da popuni prostor.
Otisci, fleke i prašina uvek doprinose realnosti. Ni jedan objekat nije savršeno čist. Da bi poboljšao realnost prilikom texturisanja, uvek dodajem fleke, prljavštinu i sl. Da nema tih sitnih nepravilnosti, utisak prilikom gledanja finalnog rendera ne bi bio ni približno takav.
4. Pretpostavljam da ti se inbox na FB i u Gmail napunio porukama sa pohvalama. Da li si očekivao ovakvu reakciju ljudi ili je i za tebe bilo iznenađenje ?
Od momenta kad je stranica Blender Guru objavila moj rad, a nakon njih i ostale stranice koje se bave kompjuterskom grafikom, notifikacije su odjednom počele da mi stižu na telefon. Ko god mi je pisao bio je oduševljen mojim radom, čak su mi pisali i neki artisti, koji su maltene moji uzori. Bio sam iznenađen, nisam ni blizu očekivao da CG zajednica tako pozitivno prihvati moj rad.
5. Reci nam nešto više o samom toku rada i koje si sve programe koristio ?
Pošto koristim Maya-u kao primarni software, u njoj sam uradio i veći deo posla. Modeling, osvetljavanje, shading i deo tekstura su urađeni u Maya-i. Takozvane “hero” objekte (velika čaša, mala čaša i šolja) sam teksturisao u Photoshopu, jer su zahtevali više truda da bih postigao željeni rezultat. Kao što sam i ranije pomenuo, krenuo sam sa velikom čašom, jer sam planirao samo nju da uradim. Kad sam napravio neku prvu verziju shadera za nju, izmodelovao sam i ostatak, da bih video kako će shader čaše i prljavština na njemu da se ponašaju kad ostali objekti krenu da se reflektuju i refraktuju. Ovo je jedan od prvih wipova koje imam sačuvano.
6. U svojim ranijim 3D radovima za rendering si koristio Mental Ray, a kasnije se prešao na Arnold. Koje se prednosti i mane ovih rednera, u čemu je suštinska razlika među njima ?
Mental Ray sam, kao i velika većina artista, koristio u početku svoje CG karijere jer dolazi integrisan u 3DS Max i Maya-u. Arnold sam prvi put upalio negde u martu 2014. godine. Jedan moj prijatelj je počeo da ga koristi, hteo da ga isprobam.
Prva razlika koju sam zapazio prilikom prelaska na Arnold je njegova jednostavnost. On se generalno svodi na 6 klizača preko kojih kontrolišete bitne parametre za sampling. Naspram Arnolda, Mental Ray je mnogo komplikovaniji za podešavanje. Ima mnogo parametara, raspoređenih u više tabova, na koje artista mora da pazi da bi postigao željeni rezultat. A pored toga ima i keširanje Final Gathera i Global Illuminationa, koji opet imaju svaki svoja podešavanja. Boss pedala, koju sam pomenuo ranije, je renderovana sa Mental Rayom, i tada sam bio baš zadovoljan sa rezultatom. Detaljnije tehniče razlike između ova dva render engine-a možete pročitati u dva odlična članka, pod nazivom The Art of Rendering i The State of Rendering. Preporučujem svakom artisti koji želi bolje da se upozna sa raznim tehnikama renderinga da pročita ova dva članka.
7. Korstio si alShaders od Anders Langlands. Zašto si njega koristio i možes li nam nešto više reći o njemu ?
alShaders su opensource shaderi, proceduralne texture i skup utility nodova za Arnold, koje je napravio Anders Langlands, kreativni direktor u kompaniji Solidangle. S obzirom da su opensource, ovi shaderi rade neverovatno dobro, po meni čak i bolje od Arnoldovih standardnih shadera. Coffee table je ustvari bio moj prvi ozbiljniji kontakt sa njima. Vrlo brzo sam se se snašao, rad sa njima sličan radu sa aiStandard shaderima. alShaderi omogućavaju korisniku da ima 2 nivoa spekularnih refleksija, kao “magičnu” Russian Roulette sampling tehniku. Ovaj vid samplinga drastično ubrzava render scena sa visokim ray depthom, jer render engine sam odlučuje kada će da prekine putanju raya ukoliko je njegov doprinos finalnom izgledu minimalan i nebitan. Tako da na neki način eliminiše upotrebu ray switcha bez nekih velikih posledica.
8. Da li je bitno poznavanje principa fotografije da bi se znao 3D i zašto ?
Amaterski se bavim fotografijom, mogu samo reći da principi fotografije pomažu, ali nisu presudni. Poznavanje kompozicije, svetla, samih kontrola fotoaparata doprinose i olakšavaju put ka realističnijem 3D-u. Još jedna prednost posedovanja fotoaparata je slikanje tekstura i referenci koje mogu biti upotrebljene u izradi nekog 3D rada. Kupio sam fotoaparat da bih se bavio fotogrametrijom, kreiranjem 3D objekata iz fotografija, vremenom sam krenuo da ga koristim i za druge stvari.
9. Kako sebe vidiš u budućnosti: kao animatora ili 3D artistu ?
Postavio sam isto to pitanje sebi više puta i nikako nisam mogao da dođem do odgovora, prvenstveno jer me svašta zanima. Tako da sam krenuo putem CG Generaliste, pa ću vremenom videti na koju stranu ću stvarno da se usmerim.
10. Na kraju, jedno veoma bitno pitanje. Mnogi domaći i strani internet portali su objavili vest o tvom radu. Da li te je slava promenila i da li uspevaš da se izboriš sa popularnošću ? 🙂
Iskreno, ne bih to nazvao slavom i popularnošću, to je jednostavno jedan rad koji se svideo mnogim ljudima. Ja bar tako gledam na to. Najpozitivnija stvar koja se desila nakon tih “5 minuta slave” jeste moja još veća želja za napretkom i učenjem novih stvari. Lep je osećaj kada mnogi ljudi pohvale rad koji sam uradio, ali ne treba se zaustaviti na tome, nego idem dalje sa novim projektima. Tako da je moj odgovor – ne, nije me “slava” promenila.
VFX Serbia se zahaljuje na intervju.
1 comment