Na bioskopskom platnu prepunog Doma omladine projektovala se slika dečaka obučenog u astronautsko odelo držeći u desnoj ruci kacigu. Kada poraste dečak je hteo da postane kosmonaut i da istražuje neki novi svet prepun tajni – čudan svet. Nažalost, dečku se nikad nije ispunila želja da postane kosmonaut, ali nikad nije prestao da mašta o svom letu u kosmos. Nekoliko decenija kasnije dečak je svoj san pretvorio u “javu” – sebi i drugima je omogućio da na sat i po dožive šetnju u kosmosu prepunu avanture i uzbuđenja. Ime tog dečaka je Majk Mekgi (Mike Mcgee), jedan od osnivača studija Framestore, zaduženog za vizuelne efekte na filmu Gravity.
Od 21. do 24. januara, u organizaciji British Council, SFA i Jugoslovenske kinoteke, održan festivala britanskog filma “Film and Chips” , a posetioci su bili u prilici da prisustvuju projekcijama filmova iz Velike Britanije, kao i radionicama iz oblasti tehnologije i distribucije filma. Festival je otvorio Majk Mekgi koji je pre pročetka projekcije filma Gravity održao predavanje upoznajući publiku sa tehnologijom koje je korišćena u snimanju filma. VFXSerbia kao jedini blog iz Srbije koji se bavi vizuelnim efektima i postprodukcijom u filmu je imala čast i priliku da izveštava sa ovog događaja.
Iako film deluje na prvi pogled elegantno, lepo i prosto, u stvari iz njega se krije veoma složena tehnologija. Za Framestore je to bio veoma izazovan projekat u smislu velikog broja problema koje je trebalo rešiti. Neki od problema su bili simulacija bestežinoskog stanja i osvetljenja u svemiru. Da bi simulirali bestežinsko stanje na zemlji korišćeni su rigovi koji su bili kačeni za glumce, zatim se kretanje riga sinhornizovalo sa kretanjem kamere i svetla. A svetlo je simulirala svetlosna kutija sastavljena od LED ekrana u čijem centru se nalazio glumac. Glavni princip rada se zasnivao na tome da su se samo svetla i kamera kretali, dok bi glumac faktički stajao u mestu, drugim rečima, umesto da se objekat okreće u okruženju, okruženje se okretalo oko objekta. Ono što je bilo posebno naglašeno na predavanju jeste predprodukcija filma. Pre samog snimanja je urađen detaljan previz filma, na osnovu koga je vršeno programiranje sinhronizovanog kretanje kamere, svetla i riga. Pošto ni jedan od animatora nikad nije boravio u svemiru, Framestoru je su u pomoć došli naučnici iz NASA kako bi animatorima objasnili kako izgleda kretanje u svemiru. Zanimljivo je da se u svim kadrovima odela kosmonauta i okruženje su CGI, tako da jedino što je na setu snimljeno jesu lica glumaca. Druga zanimljuvost jeste da uopšte nije korišćen green screen (zeleno platno), već je isključivo rađen roto.
Ono što smo mogli saznati na predavanju jeste da postoji i kratki film Aningaaq koji prati drugu stranu razgovora Sandre Bulok sa nepoznatim čovekom na Zemlji. Scenrio i režiju potpisuje Jonás Cuarón, sin Alfons-a Cuaróna, režisera Gravity-ja.
Tokom projekcije filma publika je bila u prilici da preko Twittera postavlja Majku pitanja u vezi filma, a tvitovi su bili emitovani preko videobimova. S toga vam prenosimo neke od najzanimljivijih tvitova:
Drugog dana festivala u prostorijama Jugoslovenske kinoteke odražana su tri predavanja. Naravno, najposćenije je bilo predavanje Majka Mekgia na temu produkcije sadržaja za različite platforme. Posetioci su mogli videti kako nastaju čuveni brendovi kao što su Beats by Dre, Geico Gecko, ali i da saznaju da najbolji brendovi u svojim reklamama sadrže humor i po malo nešto “bezobrazno”. Ono na šta je Majk posebno ponosan su karakteri koji su osmišljenu u Framestore, a postali su zaštitni znak brendova. Majk posebno istakao primenu virtuelne realnosti u marketingu i filmu. Velike produkcijske kuće, brendovi, kao i Framestore, već rade na projektima VR-a tako da u narednih 5 godina treba očekivati ekspanziju sadržaja za ovu platformu. Takođe, prisutni su bili u prilici da vide ekskluzivne snimke sa setova i breakdown-e, na osnovu kojih smo se mogli uveriti zašto je Framestore jedan od vodećih VFX studija u svetu. Ono što nam je posebno privuklo pažnju jeste Volkswagenova reklama, a vi sami proceniti da li je žaba deo praktičnih efekata ili CGI…
Sa VR više nas je upoznao Simon Wilkinson, multimedijalni umetnik. Wilkinson je predstavio svoj projekat Cube, koji je pionirski projekat u kome se koristi Oculus Rift za pripovedanje. Učesnik performansa noseći Oculus Rift, igra ulogu nestalog studenta, sam birajući vizuelni tok predstave. Ovo je jedan od najpoznatijih radova Wilkinsona, a posetioci festivala su imali priliku i da sami učestvuju u ovom performansu.
Čast da zatvore priču o VFX-u su imali Petar Jovović iz Crater Studia (Srbija), Alan Robertson iz Digitalkraft (Srbija), Kristijan Danilovski i Milivoj Gjogjevik iz FX3X (Makedonija). Upoznajući posetioce sa svojim radovima, mogli smo saznati i nešto više o VFX industriji na Balkanu. Studiji sa prostora bivše Jugoslavije imaju veliki potencijal i dobar geografski položaj, u smislu da se nalaze između zapadnih i istočnih kultura, što omogućava da sarađuju sa klijentima iz celog sveta. Nažalost, klijenti još uvek nemaju potpuno poverenje u studije, pa se uglavnom rade tehnički poslovi, dok kreativni se odrađuju sa “druge strane okeana”. Ali se primećuje da se više koncept radova u oblasti kratkih formi, što je dobar pokazatelj napretka obostranog poverenje i razumevanja između klijenata i studija. Ono u šta se slažu predstavnici sva tri studija jeste da je Balkan ima potencijala i talenata, koji je svakim danom sve više, a država treba subvencijama i poreskim olakšicama privuče strane produkcije.
Dolaskom Framestora u Srbiju i organizacijom njihovog recruitmenta u okviru festivala je dokaz da naša VFX industrija svakog dana postaje sve više priznatija u svetu, i da imamo potencijala u smislu znanja, rada i talenata. Iako nas čeka još puno borbe na globalnom tržištu koje se menja iz dana u dan, studiji sa Balkana treba što više da rade na međusobnoj saradnji kako bi jednog možda izneli ceo jedan projekat poput Gravity-a. Možda sve ovo deluje kao nemoguća misija, ali ne zaboravite da je dečak u astronautskom odelu uspeo da ostvari svoj san…
PS: Žaba nije CGI, samo su jezik i mušica 😀